Naša književnost

ЕЕ И ~

Глишићев реализам о па у 5 : у ; 83

—- каже се за једног сеоског газду. А ко је под њима, и како тај изгледа у Глишићевим делима» Шта је са притегнутим, пљачканим и опљачканим а није наиван, Глишић ном и међу сељацима слика реалне ове. Али куда иде сељак, и каква је његова сопствена свест о томе, то увек стоји као отворено | питање, ма са које стране да се загледа. Провиди сељак све трикове и све подвале, али шта ће: Како да збаци тај терет што га притиска и дави> Видимо сељака Радана како се задужује, пада у канџе зеленаша и све дубље у њих упада, мора да потписује све нове и нове облигације, под сталном претњом: „Паре на плац, или ћу те суду.“ |

Јадају се међу собом сељаци и питају се „ко ли први измисли тај несрећни интерес“, и приче им неосетно скрећу у област празноверја, где се често налази и нека јадна утеха у освети зеле нашима на „оном“ свету. „Ја сам слушао од старих људи, — при“ ча један сељак, — кад интерешчији оде душа на онај свет, расто“" пе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи, него попрни и скамени се“. По другом, тело се уабоноси

„не да му онај грех ни да иструне као остали људи“. Па се неко присети да је пре десетак година нека ветрина извалила грм крај пута, а у његовим жилама заплетен човек: „црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кан“ тарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синмиром и јајетом... То је, кажу, био некакав што је криво мерио, па га бог тако наказио“. у

На овом свету сељак је још имао посла са живим зелена-

| шем, и под његовим претњама морао да попушта, „А ја шта ћу.

| Да ми дође добош пред кућу, куда ћу ондаг“ — правда се Радан пред сељацима. Овако не оде на суд, помери тај суд мало Бру даље, али не види опет излаза, види само толико да пропада.

„Идем чисто као луд. Што год урадиш, подај њему... Ради, скапавај, гладуј, па подај другоме нека ти изједе, а ти опет живи као скот“. И тако. се Радан тетура, поче и да се опија, а говорили су да је и „памећу шенуо“.

Глишић, ма колико да је реално дао тип зеленаша, и приказао сељака у његовим канџама, не зна где ће даље»са њима. 'И тај не-_ лостатак није случајан, потиче из недовољног разумевања стварчог друштвеног процеса који је. доживљавала Србија тога доба, а у пуној мери се огледа у конструкцији приповедака и њиховој фабули. Отсуство пута за излаз сељака из те кризе, несагледање типичног даљег успона грабљиваца, стварају основни недоста

__чвршћег повезивања излагања у Глишићевим приповеткама.ј! лишић види добро карактеристичне симптоме једног стања, али не сагледа иза њега процес који је до тога довео, нити куда смера да“ ље тај процес. И зато Глишић не зна шта ће даље ни са пљачкашем ни са његовом жртвом. Или ће наћи начина да и пљачкашу неко једанпут подвали за све његове подвале, као ћир Трпку у „Шилу за огњило“, и газда-Раки у „Роги“, или ће се наћи какав праве-

МИ Ри

БЕ

с