Naša književnost

па А

ПИ МИ РК МИ

"НОУ, РИК МА

пен ЈА

84 5 у Књижевност

дан писар да у отсуству капетана исправи кривду, као у „Свирачу“, или ће се ствар заокружити у неки анегдотски моменат („Злослутни број“). ~.

У Глишићевим приповеткама се осећа како се сеоска средина доста пасивно супротставља свим тим гуликожама, носећи у себи дубоку мржњу на све те који купе плодове сељаковог рада. Сељак не зна излаз, јер ће га зеленаши на суд, а од пљачке власти коме да се жалиг „Куд ће шут с рогатим изићи на крај>“ Сељак је пљачкан и од зеленаша и од претставника власти, али како је увек његов крај био на суду, и како је власт доводила добош пред његову кућу, он је у њој видео све зло. Власт пљачка и подржава друге пљачкаше. Сваког чиновника до најмањег писарчића сељак види као пљачкаша или слугу пљачкаша, а центар зла у, вароши,

|јер одатле долази онај закон и она власт која му продаје све на

добош, па и за рачун зеленаша који је ту, код њега, на селу. И врло је карактеристично за ту дубоку унутарњу мржњу она узгредна примедба, да је зеленаша Узловића, када се на почетку своје каријере дао у пискарање, отац „одринуо од себе, да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом“.

Приповетка „Глава шећера“, заиста снажна, пуна оштрине и горчине (иако је при свом објављивању претрпела доста брисања и ублажавања) даје нам друго разрешење сукоба зеленаша и сељака коме се имање продаје на добош. Грунула је пушка и зеленаш се преврнуо мртав. То је израз стварног напона мржње сељака према зеленашу, али то није решење. И Глишић је видео да то није решење, сама приповетка није тиме завршена. Радан је на робији, капетан, који је и сам добар зеленаш, „тера опет своје“, сирочад Раданова потуца се по најму, и шта се тим променило што је један зеленаш отишао, да га десет других замене» А куда ондаг... За то "беспуће, које пробија кроз Глишићеве приповетке, дубоко је симболичан завршетак саме приповетке, нема сцена после „фајрунта“ у кафани: „Газда дрема у једном крају за столом. Само шкиљи још једна лампа. Напољу звижди ветар и сићани прећавац засипље у прозоре. Негде далеко чује се песма пијаних људи“.

Правац Глишићевог погледа није случајан. И што се реализам у српској књижевности ствара баш на такозваној сеоској приповеци, ни то није случај. И снага Глишићевог реализма и његови“ недостаци — његов укунан однос према стварности Србије седамде“|е сетих година носи извесне црте које су карактеристичне и за схва- | тања Светозара Марковића, и за његов покрет, из кога је и по- | никао реализам у српској књижевности,

Утицај који су на стварање и развој реализма у српској књижевности имала гледишта Светозара Марковића, на друштвени развитак Србије, на економски и политички положај у Србији његовог доба, тема је која по својој важности заслужује да се по-