Naša književnost

Рат И

Усне" УУ Ов о,

~

Што ни Марковић ни његови следбеници нису уочили снагу буржоазије и њен стварни друштвени положај у Србији, вероватно је разлог у томе, што су либерали били разбијени 1868 године, а буржоазија до радикалне странке неће покушати оштрију офанзиву против апсолутизма режима. Али је буржоазија стално осећала Де не може даље развијати своје снаге ако не преузме политичку власт, односно ако се бирократија не сведе на послушни гпарат који ће изрвршивати оно што буржоазија буде прописивала закокима преко скупштине, а у свом сопственом интересу. Не видећи је једно време као активног политичког чиниоца, видећи њене делове спрегнуте са режимом, убеђен да се владавина буржоазије може избећи, Марковић је лако могао превидети све оно што је већ обележавало “не само њену појаву него и њен замах, Полемишући о ексномским и друштвеним питањима, одговарајући појединим либералним идеолозима, он је стварно полемисао са најизразитијим идеолозима те буржоазије, али је њихов став сматрао или за необавештеност, или за подворење режиму, Уствари став либерала био је условљен захтевима буржоазије у њеној политичкој борби. Показало се да је капитал недовољно концентрисан за развој индустрије. и тражила се његова концентрација путем банака, тражени су кредити, концесије, трговачки закони, пуна помоћ државе, стављаЊе свих новчаних средстава која је она прикупила на расположење буржоазији. А то је опет захтевало остваривање низа других предуслова политичке и законодавне природе. Без свега тога није се могла створити индустрија, ни већи трговачки промет, нити издржати борба на страним тржиштима, а још мање водити борба против пролирањо страног капитала. Индустрија се није могла подићи као ћир Трпгкова механа или Пупавчев дућан, велика трговина са иностранстеом није се могла водити као трговина београдских болтапија са сељацима.

За даљи успон буржоазије било је потребно и санирање ПИ

на селу. које је пело у руке зеленаша, и спасавање сељачког посе; од потпуне пропести — што уједно објашњава либералске захтеве за појединим законодавним и другим мерама у корист села, унапређења земљорадње, просвећивања сељака. Наравно, предлагане мере ишле су само у границама потреба буржоазије. Требало је појачати посизводну снагу села и његову куповну моћ, спровести реформе којим би се онемогућила пљачка и упропашћивање села у тој мери. ла би се пољуљао читгв привредни систем.

Разумљиво је зашто је у тој фази развитка дошло до извесних супротности.интереса веће буржоазије и интереса свих оних зеленаша и пљачкаша села које нам Глишић описује. Зато се ти слојеви сеоских пљачкаша, нижа бирократија и зеленаши у Глишићевим делима међусобно помажу, грабе да у тој још нергшеној кризи од нихега створе богатства, или, заостали за привредним "развитком,/ некадашњи трговци „на гласу у народу“ прелазе на систем

обичне пљачке који би, логично, морао претходити њихозој трго- ·

Књигтовност