Naša književnost

аи Реј аљдефутц

дин

земни <> -

5 | Е 5 Т

АЛОЈЕ ИЦ НЕ ЗА „а НА АНЕ ка 1 12

пуно здрава. жена! Зашто се није заразила она, иако је непрестано покрај њега2...

Кочоперећи се, тешећи тако један другога да би у исто време | утешили и сами себе, растали смо се тада.

И то је у исто време моје последње сећање на моја друговања с Радом док сам на Великој школи био, последња од слика везаних за њ, које су ми се у том времену јаче утиснуле у душу.

'Виђали смо се и после, све до конца јуна (до свршетка испита),

али ни једног јачег сећања из тих дана.

(Наставиће се). а : Б. — Б-ВИЋ

~~~