Naša književnost

ФРАНСОА РАБЛЕ

„Од свих живих бића једино је човек кадар да се смеје.“ Аристотел

Као у каквом концентричном огледалу, које на својој малој површини отсликава неизмерно већа пространства, у приповедачком делу Франсоа Раблеа, првог великог сатиричара-реалисте модерне европске књижевности, огледа се читава једна епоха људских напора и тражења у Француској, богата сваковрсним људским постигнућима: Ренесанса. У великој плејади „џинова по моћи мишљења, по страсности и карактеру, по мнотостраности и учености“ (Енгелс), који су у револуционарно доба стварали револуционарну књижевност, Раблеу припада централно место. Више но и један други француски хуманистички писац, Рабле се надахњивао горућим проблемима свога времена, он је сатиричном снагом изобличавања учествовао у њиховом решавању, он је на њих давао дубоке, страсне и истините одговоре.

1 Раблесво доба

Џиновски преврат који је у Раблеово доба извршен у свима "областима сазнања, у филозофији, науци, религији и уметности, био је уствари људском вољом тражен и нађен, мање или више свестан одраз дубоких промена које су се одиграле у недрима старог, на феудалним односима заснованог друштва.

"Које су карактеристике тог друштвеног преврата, који Ентеле сматра највећим што га је човечанство до тада доживело"

Економски, социјални, политички и правни односи, који су обележавали феудално-црквени друштвени строј, или су били из темеља порушени, или су били у процесу ишчезавања. На рушевинама старе средњовековне државе, у којој су се моћни и осиони феудалци отимали о власт, рађала се јединствена, на централизму заснована национална монархија. Борба за унутрашњу власт, која никад није престала, уступала је пред гигантском борбом између појединих држава за престиж у Европи, за поробљавање других народа, за стварање колонијалног царства.

Иако су се у Француској још увек живо осећале последице Стогодишњег рата с Енглеском (1339—1453), земља је нагло почела да се богати. У економском организму постепено се јављају

суочи