Naša književnost

„628. а Е — | : — < Књижевност

= пЕј + = 5

пацији доцније с=-мол симфоније. _ Сталожен и усретер ређен, интонативно прецизан, но са нешто мекитим“ тоном но што ово. робустно и снажно дело захтева, Доброњи је башу том задатку имао одличног партнера у изврсно диспонираном Андрији Прегеру. Бакову Шакену Доброњи је тумачио зрело и са потребном мирноћом, не домашајући једино ону унутарњу дра-

_матичност која у појединим варијацијама претставља градацисне успоне

тонске архитектуре. Ни потенциална помпезност барокног тонуса Хендлове. "Сонате није реализована са свом крепкошћу и черстином која јој одтовара: Импресионистички поетична слика Роселиниеве_ Фонтане више је "одговарала спонтаним диспозицијама— свирачеве осећајности. Шоткина Жетелачка, широка народска жантилена, рапсодично „проткана ритмовима игре и са хуморескним завршетком у флажолетној ури. погођена је исправно и у. тону и у општем карактеру. СЕ = –

Неки дан доцније, као учесник-солиста у симфониском концерту, Доброњи је извео виолински концерт совјетског. композитора Николаја Ракова. Мотао сам чути само део трећег става чију су празну, шаролику говорљивост савесно браниле битне поменуте црте загребачког виолинисте: мекота тона и техничка прецизност. Е

Симфон иски оркестар НР а под Оскара Данона, извео је 6-ТУ' програм, чији сам само други део чуо: МУ Сили ОВИ туетана, Малера. Зато ћу само. о њој и говорити -

Када би се у нашем не тако бројном музичарском кругу нашао човек

_ — или, да се употребљени кондициовал неком не Иви одвећ дешперз=

терски — када буде искрснуо из те средине човек, који ће из Вукових

__ лирских народних песама разабрати њихов било изгубљени било 'уну-

Ј

тарње, потенцијално садржани мелодиски састојак и део, или човек, музичар који ће из раштрканих података биотрафских списа Растка Немањића, Стефана "Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, Данила, Григорија Цамблака и “других реконструисати у својој стварачкој машти звуч= ну, свирачку и певачку, страну живота по замковима наших средњовековних феудалаца, или, рециме, када се међу композиторима буде јавио

један који ће се радознало, до узбуђености заинтересовано окренути сти-=

ховима српске страђанске. лирике ХУШ века, о чијој повезаности са мелодијом даје изврсна упутства књижевник. Младен Лесковац у једној својој значајној, потстрекачкој студији) == онда ће у нашој музичкој литера"тури, вероватно, настати сваковрсна, па и симфониска, чисто инструменталне или инструментална са соло-песмом, или хорском песмом зачињена и проткана дела онаквог типа каквог су соло-песме, песме за гласи оркестар, па и саме симфоније Густава Малера. Ако тај и такав дан једном дође, МИСЛИМЕ дахсе неће моћи десити што се 6-ТУ десило, да се извођење четврте симфоније Малерове одигра у безмало полупразној концејтној дворани, која зна бити дупке пуна када је концертни отлас данима раније објављивао неко "страно име чији познати (или, баш непознати) носилац гостује у својству том и том. ПЕ : 5 5

П) м Лесковац: Српско грађанско песништво о хуш в. Изд. "Матице сри5 Ола Н. Сад, 1946. Стр. 60—64. ~