Naša književnost

= (зе

нечем ради, баш о „веселости“ тона а не- само о оном Ф (став Тђ такт 128); или саветује дрвеним дувачким инструментима (флаути и обои): „нежно ·

извлачећи“, што уз ознаку Ц опет указује на одређени артикулациони

поступак, којим треба и „извући“ тон и не Пе му НО ОС (став

1 такт 95). Итд. итд. 5 -

Четири су, дакле, изражајна. момента У Малеровој симфоници од претежне одлучујуће важности: тонски колорит, темпо. (агогика), интен-

- зитет (динамика) и начин произвођења. одн: повезивања тонова (артику=

лација).. За први одговара. у потпуности само. композитор. (а Малер ту

чврсто стоји, јер је инструментатор огромне инвентивности и фантастичног“

познавања ствари). Сва три остала наведена момента- зависе од. диригента.

и оркестра (више и "у првом реду од диригента), при чему не смемо. изгу- –

бити из вида да последња наведена, артикулациона радња, из кдје непосредно произлази не само стил фразирања него управо експресивност реализације, углавном пада на, семе свираче, пошто њен степен одређује

__ нервна а« ћос психолошка, емоционална. диспонираност самог човека који

остварује тон, дакле диспонираност свирача, инструменталисте. А у овоме

њена садржајност није првенствено ношена. тонском тематиком,. пошто. У

њој не игра пресудну улогу ритам, пошто ни хармониски језик Малеров -

(иако у другим делима знатно развијенији) није од оно значаја који ово изражајно средство музичког језика. има код Малерових млађих савременика импресиониста и пошто, најзад, ма колико- била развијена, ни

"сама форма дола. није онолико архитектонски строта и комплексна колико.

је то, например, код класичара, него је главни део снаге дела положен

зу изражајну снагу. тонских боја. као таквих и у оне моменте 7 ЗИчЧКОР

живот процеса који дејствују из саме реализаторске делатности, — степен изразитости и убедљивости Малеровот музичкот језика условљен је У знатно већој мери од квалитета извођења него што је та условљеност пресудно значајна код других композитора. Овом стању сад треба. додати чињеницу да ни највреднији диритенти — ако само нису до свих танчина једномишљеници са · Малером-филозофом, Малером-човеком одређених погледа на свет — не могу ићи до граница експресивне перфекције, на којој би граници једино проговорило све обиље садржаја, сав унутарњи живот и свет једног трагичног незадовојвника, музичара-мислиоца и музичара-песника, какав је био Густав Малер. Специјално за нас данашње

људе, и још специјалније за унутарње потребе, како су ове условљене.

друштвеним потребама "наше, југословенске средине, Малеров свет није оне врсте која-се лако и од прве открива, иако је баштева болна против-

"речност ове сложене личности оно што нам је најдратоценије за» разумевање свеукупног карактера Малерове епохе и за разумевање титичноГ.

лика мислиоца и уметника у тој епоси. Међутим, сва.хамлетовска и помало трагично донкихотовска идејност Малерове 1 музике (идејност једног дубоко узнемиреног, пламенот идеалисте, идејност човека који је у свим баналностима стварности свога времена налазио потстрека за непомирљиву тежњу да раскине са тим' баналностима, да се ишчуша из стварности која га је дражила, рањавала и- мучила) — сва та идејност дубоко је

и треба потражити узрок слабе популарности Малерове музике. Пошто –