Naša književnost

Музички преглед ; у - 63%

| жем, дала је глумачки потенцијал. простосрдачне мелодије (дакле, плумила. не гестом, већ гласом), скоро да сам рекао: савршено! пе –

Диритент_ Данон хтео је то исто_са оркестром. Тражио је драматуршку функцију тонских структура. Али, то-постићи кроз 110 туђих руку — претешко је, ваљда и немогуће. Часни део намере остварио је, ипак, и ми му за стваралачку смелост. постављања истински малеровске про-_ блематике на Малеровом делу стежемо руку.

У штампаном коментару програма дата је једна слободна, поетизо-

__вана, конкретно-предметно одређена слика значења првог става симфоније (појмовно-логичка одређеност сликовитости битна је одлика уметничког изражавања речима). Не подмеће се, не импутира се та поетичка имтровизација Малеру. (Речено је: „композитор као да нам говори. о том и том). Чији је да је, и овај поступак је једна дивна смелост, податак 0 утанчаном естетичком чулу коментатора — на чији рачун се код нас, углавном, пише са потсмехом: Ја овом коментару одајем топло шризнање, иако он никако не обавезује на прихватање баш те конкретне садржине која је У њему замишљена. "та слика је субјективно-поетска транспозиција емоционалног дејства Малеровог дела на писца. оних редова, а такав поступак коментатора. отвара један крупни естетички проблем и потврђује једну естетичку теорију. о идејном смислу уметничко дела као потенцијалном чиниоцу независном од предметне јодређености конкретних појединачних уметничких слика дела, због чега су слободне слике ове врсте исто толико. допуштене колико су и" небитне- (Тим естеТИЧКИМ проблемом, на пољу музичке уметности, бави се, засада, код нас, једино писан ових рецензентских редова) Коментатор је улетео у про= блематику, и то је добар знак. То-је знак да нас сама логика стварности тони да, чим смо узели да изводимо једног Пара МО РаИој и да мислимо о музици.

Ако би се овај концерт (тј само Малер) поновио, зар не бисмо и животну друштвену Функпију музике ји њоме ПУЛИ 65 мисао — потпомотли и кренули унапред“ : =

Ђермано Арналди, италијански пианиста из Рима; приказао је на свом концертном вечеру (101) један у савременој Европи типични уметничко-интерпретаторски начин прилажења композицијама; тамо да= нас веома распрострањен (иако никакоти једини, искључиви). Иако смо се ослободили и излечили од праксе да све што не одговара нашим сопственим естетичким претпоставкама (па и предрасудама) олако жигошемо као формализам, за овај стил који негује Арналди морамо рећи да је спецификација музичког формализма у области репродуктивне уметности. Још ближе смо појави, ако је назовемо клавиристичким техницизмом. Познато. је да су од свих изражајних средстава музичког језика динамика, одређивање темпа и њиме условљених агопичких проблема у смислу Римановог схватања. овог терминуса) и најзад артикулациона диференцираност тона као елемента сваке композиције — у највећој мери условљени акцијом извођача. У клавирској техници почев од Листа на овамо та моћна оруђа израза узрасла су до рафинмана и (како је репродуктивна делатност такође феномен који има својих противречности)

12 Књижевност