Naša književnost

634 5 5 | Кевижевност

= до декаденције, коју Лаа у процесу откидања, све већег НИ техничких метода експресије од индиција које даје сем склоп композу ције (а зна се да је формални склоп дела произишао из композиторове маште и замисли). Тако данас имамо већ увелико, у европској пракси чак и легализовану појаву разноврсних динамичких, агогичких, артикулационих и фразеолошких произвољности у свирању, појаву која проистиче из тежње за личном оригиналношћу. "интерпретатора по сваку цену, појаву која техничке "задатке претвара из средстава У циљ. "о: је сно' што називам интерпретаторским техницизмом, који је у овој области вид оне“ општије - _ појаве цепања јединства форме и садржаја коју ЈЕ оправдано називати — музичким формализмом.

У типичној“ рококо-сонати Муциа- Клементиа Кети није једино творац медагошких сонатина и чувене збирке. техничких етида „Отадиз ад. Рагпазештп) пианиста Арналди, да би избегао своју субјективну. пресићеност класицистичким језиком, служио се „слободама“ динамике и аго= гике до те мере, да је скромна, поштено. јасна. формална структура постаријег делцета изашла замућена, нервозна, деформисана, Ћудљива нам је изгледала и Бетовенова клавирска соната д-мол (оп. 31, бр. 2), вазеда. да не би личила. на. „ђачки“. стил тумачења, за којим смо; међутим, ми завапили, видевши куд. то води, ако станемо одбацивати сваку традиционалну ортодоксију. – НЕ

Италијански пианиста. лао је -у другом делу: програма овакав избор: Менделеонов Рондо капричиозо (оп. 14. из год. 1883), Шуманову · Арабеску. (оп. 18, из год. 1888), другу од двеју Листових клавирских „легенди (ону. о Светом Фрањи који корача преко таласа), „три мала комада“ импресионистички ориентисаног италијанског. савременог комнозитора Винченца. Давика (рођен 1889 год) и чувене, вратоломне, заиста мајсторске- Брамсове варијације (има-их 28 у две свеске) на последњи од 24 Каприча славног Шатанинија за саму виолину: (а=мол). Занимљиво је истаћи да је на том делу, најтежем у програму, Арналтди био — најбољи. ту је технич= ки задатак тако: огроман, да се на њему мора задубљено радити а да

ниструн енергије! не: преостане за ма какве, екстраватанције. Захвални смо. италијанском свирачу за ово' дело (компоновано већ у бечком Брам= совом периоду, :862-год.), али и за извођење Бетовенове сФрантазије. г-мол, дело из 1808-9 год. дакле из доба- Фантазије за клавир, хор и оркестар, из доба херојског петог Ке-дур клавирског концерта. Ово се дело тако ретко може чути, а својом слободно рапсодичном бујношћу сасвим је белег дног „лављег“ Бетовена, као нека претстудија за поменути ОДРИ клавирски концерт. 3 : зе

Арналдиев стил није наишао на одзив код наших слушалаца. Али, мислим да“ би, колико тод петимичан био, критичко-аналитички осврт на Арналдиев свирачки стил заобишао тежиште проблема, ако би читаву појаву посматрао само као егземпларни, субјективни случај једног интерпретатора. Тако као он, свирају тамо многи добри клавиристи. Еђихов такав рад па следствено И Арналдивв, логична је резултанта широке распрострањености идеалистичке естетике и њене кобве илузије о музици