Naša književnost

Музички нретлед 635

као вечној арабесци (да се послужимо Хансликовим термином), која је сама себи довољна и, "разуме се, парнасовски, олимпијски окренута леђима „грубој“ животвој стварности. с =

Владимир Марковић, _ београдски виолиниста врло озбиљ-= них интерпретаторских интенција, на-свом солистичком концерту (12- ТУ) показао је да труд и рад неминовно доносе плодове. Његов тон је знатно сређенији, одређенији и пластичнији но: на концерту прошле тодине, тежника све стабилнија, па отуда и могућности удубљивања у садржајну проблематику све веће. Он те могућности и искоришћује и доиста = напредује. У његовом програму највиша је тачка квалитативнот- постигнућа Брамсова трећа виолинска соната, истинска дуо-соната, са изразитим симфониским тонским претставама, што особито долази до израза у бурном четвртом ставу, дивном јединству романтичарске фантазије и чврсте класичарске методе грађења. Марковић је још дао једну од 18 Вивалди-_ евих виолинских соната, а у другом делу програма мелодиски кристалну „Арију“ Миховила Логара, једну страшно опширну, као интимни дневник субјективну, МНОРИМ непотребностима. зачињену „Фантазију“ (бг. 24) Јо"зефа Сука и на крају тонски ванредно СИ ШвУ, По Оаипију Шимановског, „Ноктурно и тарантела“. а.

Марковићев пратилац, у делу _Брамва | и Шрмановској, равеоиравни сарадник, био је Андрија Прегер. – 5 %

_ Зорица Филипови ћ, колоратурни сопран, чланица“ Београдске опере, приредила. је (13- КУ) вече соло песама и неколиких оперских арија, које у саставу“ вокално- камерног концертног програма могу имати то оправдање да су с једне стране белкантистичке самосталне нумере из опера старих барокних мајстора (када је-и=- сам архитектонски састав оперске целине био уствари) мозаички конгломерат разноврсних посебни, музички затворених и целовитих јединица), а: се“ друге стране . формално заокружене: вокално-солистичке јединице; погодне. да- уполтуне слику области“ музичког стварања у којима се један еластични,“ лако по= кретљиви високи женски глас може манифестовати као одређени музички инструмент, са ширим или ужим границама своје-делотворности.: Појава једне младе певачице која тек крчи себи пута са овако подешеним саставом“ програма разумљива “је, али мислим, да" је уметнички више оправдана као смотра потенцијала и домета једног певача, него као удео једне певачке снаге у пропагирању значајних тековина: музичке културе, која се толико пута задржавала на певачкој делатности појединца, баш зато ашто је“на овом“ сектору најприенија повезаност музичког језика са поетским, сроднијим -са музиком о сто ма који други уметнички језички спецификум. т СЕ - – = ; Е

Акустичка слика тонске фразе НЕ срилиповић мозаичког је карактера, што знани да је техничко усавршавање вокалне. делатности младе певачице још увек: потребно, особито у правцу савлађивања реенирационих проблема вокалне технике, који би, једном решени, омогућили и разговетнију, језички прецизнију и јаснију дикцију, коју особито оперски певачи врло често и врло олако занемарују, навикнути на могућности допуњавање специфично певачке експресивности редом ванмузичких,

125