Naša književnost

а

640 Књижевност

без Фројда: никад није био његов приврженик) Платон и Тома Аквински, — које су се укрштале и мешале да би се преобразиле у ватри његове мисли и његове имагинације“, — он ипак у свом чланку, кад прелази на стварну анализу, заборавља на своје апстрактне декларације и

занемарује сложеност и еволуцију Шва као мислиоца и ствараоца.

У основи критичке мисли Налма Дата, када се има у виду само његова конкретна критичка анализа, слути се претпоставка да се суштин= ски карактер једног књижевног ствараоца може најпоузданије оценити рашчлањавањем његовог односа према свету капитализма и свету социјализма. И Дат настоји да нам. дочара. Поов идејни лик објашњењем његовор односа према та два супротстављена света: „Што је мрзео капиталистичко друштво. Он је мрзео све лажи, лицемерство, подвале, хипокризију, сервилност, надувеност, узношење самим собом, све што пони-

жава“ човечанство. Налазио је задовољства да у својим комадима при"каже оне отмене сањарије-'иза којих су се крили зрели чиреви «класног угњетавања, паразитизма и понижавања. Он је разголићавао капиталистичко друштво са тако уиетензивном страшћу да нема сличнбг примера у енглеској књижевности. За на другој страни: „Он је волео социјали| зам, он је радио за социјализам. Он се мучио као р06 за социјализам. Он _ је примао сваку обавезу, ма како На била, да би помогао ствар Пс социјализма. и да би помогао социјалистима,“

~ Образлажући Шоову љубав према социјализму, Дат настоји да до-

каже, на основу нитата из његових чланака и студија -да Шо у-суштини никад није успео да савлада марксизам као научни поглед на свет, ати да га је племенитсет мисли и осећања довела на позиције истинског револуционара који је тежио револуцији. Шо је, — по Дату, = и 1884, м 1904, и 1914, и 1981, и 1948, дакле за више од пола столећа, осећао, бранио и образлагао нужност револуционарних метода борбе за остварење револуције. О другом лицу истог проблема: о томе да је Шо, у току своје дуге и кривудаве идејне еволуције, заступао и друкчија схватања, Дат не говори уешште, или само признаје апстрактно промрмљаним формулама. Очигледно је, међутим, да револуционарни лик Бернара Шоа, овакав каквог га приказује Шалм Дат, није онај свима добро познати лик који читалац. среће на страницама његових романа, или у сценама његових комедија и драма, па чак не увек ни у његовим чланцима, студијама и предговорима. Ту недоследност требало је конкретном анализом приказати, ту противречност нужно је било објаснити. Јер сез такве једне сасвим конкретне анализе, и то у првом реду оних уметничких дела по којима Шо остаје један од највећих драмских писаца модерних времена, сваки покушај портретисања Бернарда Шеа, било као уметника било као идеолога, нужно ће.бити једностран, дакле и нетачан. Студија Палма Дата, очигледно сва инспирисана политичким нужно стима тренутка, најбоље то илуструје. Њени упрошћени закључни, с тако драстичном једноставношћу, не могу се одржати.