Naša književnost

Оеврти | - по '6АТ

ВОЛТЕРОВА ПИСМА ТРОНШЕНОВИМА“

Готово истовремено појавишта су се- два разна "издања - Волтерових писама Троншеновима, | једно у Паризу, друго у Женеви. чувана готово. два пуна века од породице Троншен, ова писма постала су, 1937 тодине, својина Женевске библиотеке. Од 555 Волтерових писама, колико садожи. женевско издање, и 722 писма и“локумента, колико је објавила издавачка кућа Мегтгсшге де Егапсе; само известан број је познат од раније, из Сабране кореспонденције коју је приредио Моланд. Али, ово издање имало је својих крупних недостатака: мнота писма. била су знатно екраћена, или више писама спојена у једно, тако. да она нису могла послужити за савестан критичко-научни рад. 5

Оба нова издања, и париско и женевско, дају сасвим солидну редаквију Волтерових писама Троншеновима извршену брижљивим проучавањем оригиналвих рукописа и објашњених солидним предговорима и нужним напоменама и објашњењима. Али, и поред солидности овог издавачког подухвата, француска критика ес правом се пита да ли ће ова кореспонденција великог просветитеља ХУШ века много допринети бољем разумевању његових филозофских, друштвених и уметничких концепција. Када се има у виду да је досад публиковано око 14.000: Волтерових шисама, онда је ова скепса схватљива. Сем тога, у својим писмима Троншеновима. Волтер врло мало говори о својим интелектуалним занимањима и уметничким схватањима. У њима је, већином, реч о практичним свакодневним. ситницама: пословима, болестима, материјалним преокупацијама (један од Троншенових био је Волтеров лекар, други његов пословни заступник, трећи банкар). - ~

Ако ова кореспонденција неће много допринети бољем разумевању | идејног и естетског света великог писца Кандида, Задига и Филозофскогречника, она ће, нема сумње, знатно допринети установљењу Волтерових имућствених прилика. И, више од тога, она је у из= весном смислу скроман прилот разумевању матријалног стања рану ског друштва непосредно пред Револуцију.

ЈЕДАН ОБРАЗАЦ НАМЕТНУТ НЕМАЧКИМ СЛИКАРИМА

Ортан источнонемачке Јединствене "социјалистичке партије Меџе5 Реп зећ]апа донео је недавно, у својој културној рубрици, један општиран и оштро написан чланак о проблемима нове немачке ликовне уметности, у коме се принципијелно напада формализам и дискриминирају извесни немачки уметници збот декадентних стремљења. Као један од зргумената садржајне дегенерације савремене немачке уметности, у чланку се истиче чињеница да савремени немачки уметници показују врло мало разумевања за плакат, као једну од најпопуларнијих форми уметности, као једно од најефикаснијих средстава уметничке и друштвене пропаганде.

Карактеристично је да се орган Јединствене социјалистичке партије Источне Немачке, у образложењу свога става, нигде не позива на богату