Naša književnost
Белешка_
о писцу и делу. 10 је новина у овој библиотеци, и добро је што је уведена, јер су и писац и дело данашим нашим читаоцима ненознати. ; НЕ
Из предговора се види да је Стефан Стефановић имао, кад је написао ову трагедију, осамнаест или деветнгест тодина: Кад се имају на - уму, крај свих мана, значајни ква-= литети дела, онда, и поред очевидне пишчеве начитаности им евентуалнога познавања Шекспира и Шилера, извесне ецене и места, композиција, пртање личности, концепција дела показују да је пи= сац имао у знатној мери талента и смисла за писање драма. Прерана смрт очевидно је лишила српску књижевност једног значај= ног писца. 5 -
титајући овај позоришни комад, _ми се сећамо и других драмских писаца, данас потпуно заборављених и засењених Ј. Ст. Џоповићем, К Трифковићем и Б. Нушињем, уосталом с разлогом. Али док драме Константина Поповића, Исидора Николића или Мојсија Живојновића и толиких других писаца треба домиста да остану под прашином заборава, наше књижевне и културне јисторичаре ипак чека дужност да прегледају, оцене и да
евентуално нађу места и утврде известан значај у нашој литера=
тури и позоришном животу низу
позоришних дела У деветнаестом веку. Нама се чини, на пример, да су Атанасије Николић (1803—1882) или Драгутин Ипић (1858—1926), сваки у своје време, имали утицаја не само на репертоар путујућих дружина, нетом у нашем позоришном животу и драмској књижевности уопште. Узели смо ова имена зато што су нам прва пала на ум, али смо уверени да их има читав низ и да наше књижевне, културне и позоритшне историчаре чека дужност, уосталом ни много тешка нити нарочито сложена, да изврше смотру те наше заборављене, али прилично обилне драмеке књижевности. стини нам се да: у оних неколико стотина позоришних дела која су
с" извесним, донекле оправданим · књижевним амбицијама, објављи-
вана за последњих сто година, од 1840 на овамо, има четрдесет или педесет драматских покушаја које, ако не естетичари, а оно испитивати наше књижевности, културе и позоришнога живота, морају из ових или оних разлога узети у 06зир или бар размотрити. у
= З.Б.
ПОЕЗИЈА под ТАЧКОМ РАЗНО
(Иван Ивањи:
Под горњим, мало чудним, бизарним и очито траженим насловом, изишла је недавно из штампе омања књига стихова младог песника Ивана Ивањија. После Костићеве ,„Џоеме о граду и љу_ бави“ ово је друга књига стихова једног савременог песника, која, од почетка до краја, искључиво обрађује мотиве о Београду. Међутим, за разлику од Костића, који је у својој поеми обухватио период предратне револуционарне борбе београдске студентске омладине, окупацију и ослобођење Београда, Ивањи у својим стиховима 13%
СМЕШАК ПОД ТАЧКОМ РАЗНО)
|
обрађује актуелне теме и мотиве, чак би се могло рећи — мотиве
београдске свакидашњице, Он. у.
својој књизи има, на пример, сти= хове о ноћној смени, кафанама, дечјим ресторанима, ногомету, карти више, тролејбусима, телефону; ов пева о зарђалим топовима = ратним трофејима над Новим Београдом, о цвећу, случајним сусретима на улици, брзом ходу времена, венчању пред матичарем, 0 шетњи кроз поноћни град, првом снегу у 1950 години, о песнику и жени и, коначно, о смешку „који спада под тачку разно“. Очигледно