Naša književnost

Белешке

јима-топовима који леже на Калемегдану даје немушту асоција= пију, убогу мисао да су „сада тихи споменици / извори смрти када се зарати“ (Зарђали топови над Новим Београдом). Никакве друге ми= сели, никакве друге визије не буде они у њему, осим ових публицистичких констатација! У песми „Кути цвећа“, у којој говори о првим пролећним или, тачније претпролећним данима, Ивањи констатује да „још нема ласта“, али да се зато „пролећу може при= Ћи“ им, сасвим озбиљно, сбрађује даље тај мотив на следећи начин (подвучене речи су моје):

Зашто нешто учинио не биг Кад нема рефлектора, светли и свећа.

Поклони мало пролећа себи, купи цвећа!

Мотротти нешто и за ту чудну робу.

(Купи цвећа)

Неколико пута сам прочитао И-

вањијеву збирку и морам рећи да ·

просто изненађује колико оваквих ми сличних места има. Понегде то скоро личи на сенилно „стиховање“ каквог преживелог старца. Јер, шта могу да значе овакви „стихови“, ово ређа речи без трунке емоције, без трунке укуса и смисла за лепоту:

Сати.

Дани.

Године.

Животи, | Минути-се слажу слој по слој. Ваздух је засићен у гњилој лепоти. Чекање на ништа.

тиво. . =

Зној. (У кафани)

= или ова бледа и штура дидактика, кљасто „наравоученије“

Вагкне су лепе бајке, важне су лепе приче, ал најважније

655

чак ни то није, Наши пионири

на јабуке личе када су најцрвеније. |

(Дечји ресторан) = или ово празнословље:

Давно већ нисам чуо крик дивље | пловке.

Давно нисам држао прет природи на билу.

Давно нисам чуо искрене псовке, а још давније реч заиста милу;

Давно ми врабац покисли није на прозор слетио.

Давно нисам прошао градом без = 6 циља кружећи и давно, тако већ давно — сад сам се сетио = нисам седео дугосам— ћутећи.

(Презапослен)

=— шта значе, дакле, сви ти спретови речи и шта нам они казују:

"Каква узбуђења они могу да про-

изведу код читалацаг Нисам при= сталица критике која треба да „уништи“ писна (прави се писац, уосталом, не може никаквом критиком уништити), нарочито ако је млад човек, али се Ивањију ово

_ мора рећи. Његова збирка „Сме-

тштак под тачком разно“, понављам, просто кипти од оваквих места. Матица српска, која је издала ову књиту, није учинила никакву услугу. ни шисцу, ни себи, а још мање читалачкој публици, која с правом тражи квалитативнију пое

зију о нашој социјалистичкој.

стварности. А кад је већ рукопис штампан, — зашто онда није пазкљивије редитован; зашто нису исправљене језичке грешке којих има приличан број: У сваком слу-= чају, поново би, по мом мишљењу, "требало покренути питање „издавања књига по' сваку цену ио

томе продискутовати.

Танасије МЛАДЕНОВИЋ