Naša književnost

| 1205 | _ _ - | Књижевност

___„Ето, забављам се,“ рече Пеле, јер он није био од оних што унапријед отривајју. намјере и обећавају шрије него осигурају _ успјех | - = о = | _ „збиља, шта радити“, упита сад Иванић, с надом да Бе, по — протекцији, бар он добити прави одговор. „Изводим бијесне глисте.“ - 552: —_ „Онда. их изводи негдје друшије, врат те однио с њима", наљути се Печић, разочаран тешкоћама које га очекују почевши већ од прве главе под насловом“ Роба. „Видиш ли да ми сме· тате Видиш да радим — и баш си сад нашао згоду да ИЗВОДИШ...“ „А и ти си нашао вријеме да студираш Капитал. Друзке мој, то се- студирало прије рата, може да се одложи и а ово слије револуције, али Фад не, кад је борба.“ о – – „Б сад знам шта си намислио, заједљиво рече Печић. „Конструиптеш неко актуелно тајно орузкје, неки бацач-самопуцач који ће се у будућности прославити под именом „Пеле“. Том тредузећу се мора одати признање.“

_ Али се Џеле чак и не наљути на то. Мрк и заузет послом не осврку се на остале тшале које се излегоше из ове — као да их _ не чује, као да се не односе на његов потхват. Пошто је разврнуо 1 и исправио лим, он га натази ногом и пресави по средини. Онда - га врати у раван и пресави на друг у страну. Пеујући тој материји

њену жилаву матер; климао-ју је тако десно и лијево све док она не попусти „на читавом фронту“ линијом прелома, а онда се лим раскиде на два четвртаста комада. Замисао је већ почела да се остварује и — Пеле поче да прелази у напад. : · „Ви сте сви интелектуалци , рече, покушавајући да заврне ____ све четири ивице лима на исту страну. „Електрификација и Хетел, и слично. Умјели би да тричате против идеалистичке фило= зофије докле вас уста заболе, а уствари —- шта сте ви него идеалистиј Не умијете ни качамак да скувате, а кад лозите ватру —- срце вам шукне дувајући. Јошт мбгу да вам кажем да би ви јели мишињаке и трице да вам није једног обичног сеље који има везу с праксом.“ - „Велике: ли мудрости“, рече Микетић досјећајући се. „Хоће о да направи сито!“ | | „Живио генијални проналазач и далековиди конструктор решетај“ ускликну Печић и тобоже зататша ноктима од палаца, ударајући један о други као да убија вашке. „Бре, Пеле, све си "Робинсон, не би то рекао од тебег“ – О Увече су ипак искрено хвалили мајсторски припремљен ка__ чамак од просијанот брашна, а сјутрадан Печић с новим потстреком поче да проучава четрнаесту главу, онако како је у предговору речено. Само му је нешто сметало, те се често враћао и изнова почињао поједине пасусе. Онда је спуштао књигу и поку=

тавао да размишља, питајући се шта је то тврдо и тешко у тек“

пе ВРЕЋ