Naša književnost

512 _ - Књижевност

= = 2 = 3 3 > ,

_ једном се прекиде усред говора им загледан у даљину видје дугу дрну колону како мили између двије шуме над стјеновитим 'бедемом кањона. = – -

„Ено су наклипиџши“, рече и показа шрстом. „Има их више него вашака у кошуљи Живка Микетића.“

„Јесте, видим“, рече Пеле гледајући не на ту страну него. У голе стрмени изнад Заћа. = - ______ - „Гдје их видиш“, зачуди се Печић, а онда, вођен његовим погледом, откри другу колону, бескрајну, с репом који се још

_увијек одмотава из шуме. „Ду, ботами гадна ствар!. Пеле, бре, видиш — оће да нас опколе! И то некаква чудна тактика = витпе с леђа него с чела...“ —

. Док се окренуо, Пела више није било ту крај њега: маказајући својим шестарским ногама, он је журио да јави онима доље у земуници. Шечић оста сам и тек онда откри трећу колону на улазу у кањон. Иза брда, тамо глије је замишљао празан простор и пусту планинску дивљину, мукло пуче пушка и чу се један блиједи дозив. Неколико тренутака је очекивао одговор, али он не, дође. Умјесто тога, доље у кањону, отприлике на мосту, узавре галама — сигурно у знак весеља над откривеним тратом. Опатиште плотун, ваљда да обавијесте и друге о том.

_ проналаску, а као одјеци овог првог јавише се нови плотуни,

5 - све муклији уз разгранате продоле и сасвим мукли горе за бр-

дима, То сазивање дуго потраја оцртавајући читав ланац ош50'љавања отворен само доље према равници.

Печић се узнемири. Ни један од оних заклона, што су му мало прије изгледали сасвим добри, сад га већ није задовољавао. Све их испроба и свуда му се учини да страшно штрчи и глупо привлачи погледе и метке. Онај немир што увијек шрет-

_ ходи одлучном тренутку, она игра живаца при којој се човјеку причињава да је свуда боље него тамо гдје је он, обузе га, протресе и умори. Онда и то попусти а јави се талас љутине на оне доље у земуници — што већ не излазе. -

„Сигурно уништавају материјал“, сину му у глави. Он претресе џепове, скупи све оне изгужване папириће и забиљешке са састанака — све то спали ту на снијегу и раздува пепео. Одоздо из шуме приближи се Иванић и махну му руком.

„Шта то радиш“ 7 | : |

„Уништавам архиву.“

„Ајде, отступамо!“

Џечићу дође криво — био се спремио за ону другу ствар, од које се, ето, одустаје. - -

„Па то се не каже „отступамо“ него бјежимо“, рече и пође према земуници. „Отступа се под борбом.“ - ~ __„Овамо, куд си запео!“ а „Оћу ствари да узмем!“