Naša književnost
|
Трагом | __ 518
„Узели су они, него пожури ако нијеси наумио да заглавиш.. ш = ; - Е о Он га преко воље послуша и придаде корак. Пресјекоше етрмину пењући се укосоми у једној долиници, кроа коју се пробија. клокотав Сатираћки Поток сав под ледом, једва приститго= ше друштво. Живко Микетић застаде и пружи им, замотаве“
згужваном хартијом „Пакла““), двије још топле гуке качамака "посутог ситним талијанским шећером. Журећи на зачељу ко-
лоне, заузет јелом које му је запирало у грлу, Печић неко ври= јеме и не запита код кога су његове ствари. То није било хитно, чак је с несвјесним страхом помишљао да под оним бременом неће моћи да стиже остале. Онда опет погледа испод ока, онако из простог интересовања, да види ко је тај Херкул што носи два ранца а не буни се. Хтио је само да то дозна, а послије не би баш: хитао да га одмијени — радије би се нашалио на његов рачун. Одједном стаде као потејечен и плачним гласом запита.
„Људи, гдје ми је Капита 12“ џи видећи како се Микетић
злобно смије, с повећаним оторчењем се окрену оном у кога се. с
највише надао: „Ја то, Пеле, не бих никад учинио... Е
Бојо га забринуто погледа, као да сумња у његову памет, а. Пеле му показа врх Локве над долином и четничке страже на њему устумаране и загледане некуд према Турији.
„Видиш оног“ рече. „Знали оставио би га овије, не жали за њим.“ Е
М
Долина, при врху завинута, шири се а затим нагло сужава у ругжну јаруту обраслу ситним клековим жбуњем полетлим под тежином снијега. Све до тог набраног прелома. лијеша је — с оном седефастом кичмом уске залеђене ријеке по средини, с боровима чије зелене ките вире испод кристалних купа снијега. Лијелпа је и у облачан дан, под прљавим свјетлом које гаси боје — само, ту њену љепоту нико не види. Онима што бјеже тај простор изгледа. бескрајно дуг, тлупо разврнут, лукаво увучен између посједнутих висова; они одозго и не виде долину, затледани у густе и сиједе шуме из којих очекују да се појави нешто необично, . крупно и значајно за њих.
Партизани се приближи таласастом чвору јаруте, уморни и прекинута даха, очекујући кад ће их из оног полеглог грмља. засути сложна ватра засједе. Онда пшрикупише снату и јурнуше,
1) „Пакао или звјерства комуниста" фашистички лист који је крајем 1942 године штампан у окупираном Цетињу. | |