Naša književnost

516 = = Књижевност

„Ви сте један груб индивидуум“, одтовори Печић покушавајући да каска. „Не познајем вас, али ми се чини да сте сељак по занимању. Ми нијесмо чували исте козе.“

„Али сте се купали у истој води“, умијеша се Микетић.

5. „тога, у вашем друштву има вашшњиваца, који неовлашћено. Ту и сам заборави шта је хтио да каже. Горе т на превоју У запуцаше пушке и нечији глас више пута понови:

„Овамо-0=0! Ево тра-агат ка Курмари-и-и!“ - –

Читави хорови из позадине прихватитпте и забрујаше једно растегнуто и заобљено ,/О-о-0-0“ од кога узавре ваздух на високом бијелом бедему изнад птума. То дозивање потраја више од четврт сата: хтјели су да своје ловачко уживање подијеле с онима што намјерно заостају: да нико не остане невин од њега. Сем тога, њихова храброст састојала се у мноштву што преплављује, а

вихова снага у опкољавању. Без тога, знали су, били би неПерта према сложној и очајној групи комуниста. Да подјаре „крв и учврсте мржњу почеше да довикују псовке и ругелице, презриве шале и прубе досјетке моћне уништавајуће. побједњич· ке силе: = „Чек, чек, црвендаћу, неј' далекој“ „Врати се, Пеле, да ти дамо пелен-гаће!“ БЛ репезане, нашли смо се!“ „Куд си њинуо, адвокате, осташе ти пусте књиге! у Нарочито Иванић, који се једно вријеме бавио адвокатуром, добро им је служио за те кретке увредљиве примједбе — хтјели су тако да претставе како то они ипак, с овима, гоне и један дио стајре неправде омрзнуте сеоском свијету.

Грежући“ кроз пропадљив. пштумеки снијег, далеко од ливада и отворених "мјеста, партизанска група у луку заобиђе Равну Јеловицу и стаде пред стрмим зидом Зминице. Било је већ два поподне и магла се дизала од саставака Курмарије и Скакавице,

гомилајући се у продолима изнад многобројних потока громаде.

Дан се ближи крају, тренутна опасност се смањује, крајње је вријеме да се донесе одлука о даљем кретању. Јасно је само једно — мара се сићи у насељена мјеста, не само ради одмора, нето и да се у сеоским пртинама затури траг.

Иванић и Војо Џечић се изјаснитше за Горње Васојевиће, први јер је тамо имао рођаке а други зато што је то краћи пут; Шанчевићи истакоше супротни шравац, бјелопољски, само зато што је невјероватан због тешког преласка Бјеласице. Чекали су да одлучи Микетић, али он бјете задријемао и заборавио о чему се ради. Кад га птродрмаште, он рече да му је свеједно,

- слаже се како они ријеше. о ТИ не можемо да ријешимо“, рече. Пеле, „јер смо патаПеј |