Naša književnost
Трагом
за то: био је обукао згужвани мантил Воја Печића,а у ранцу на _ леђима носио је два дебела тома Капитала као заплијењену "непријатељску заставу. Замишљајући да се с њим од овог дана догодио значајан преокрет, да св више није онај презрени глуваја. што је прије био, урлао је Јену Јежину о јебну коју је знао, УНЕ о _ "само њена два тиха: -
Партизанко, што си рекла да не волиш краља Петра = ЈЕ.
Пред селом поче и да. подврискјује, подбадан.и сокољен од оних наоколо, који су му, жељни какве било забаве, добацивали:
„ха, ка ждаријебат!... Ха, полуди још мало!...“
„Благо ти мајци — коју памет носиш -
„Лако је теби = имаш чему!“
„Будалини вазда бајрам!“
У исто вријеме — партизанска група се С с новим и нео_ чекиваним непријатељем. Била је забасала у непознату планинску пустош пуну урвина и понора, незнаних долина и безимених. висова. Пеле Шанчевић, који је нешто мало познавао уски пранични појас тог простора, у почетку није пазио куд иду. Сматрао је да. Бојо и Иванић, који се најчешће смјењују на челу и притом ништа не говоре ни питају, ваљда знају куд воде. Кад га запиташе — било је већ касно. Он ипак покушта да се снађе, чак се, послије извјеснот лутања, понада да се оријентисао трема једном познатом вису, али кад се тај вис расплину као привиђење саткано од
· облака и празнина међу њима, он дизке Па и признаде да више нема појма где је.
То их уплаши — јер су знали да је опасно Сени | се у Јеловицу, исто као и стићи у Баре Краљеске, Речине или Трешњевик. Свуд их тамо-чекају, нитдје више не би“ извукли главе.
Магла, која им је користила: пред крај дана, поче да смета. Час се дизала пред њима као непробојан и стрм стјеновити зид, час отварала равне долине које (не постоје и пропланке без колиба гдје немају чему да се надају. Долине су постале сумњиве као _ замке које маме у дубину; брда су још опаснија, онако помије-
шана с облацима и вјетробитна. Микетић предложи да ту негдје
пропире ватру и сачекају зору, уити бар: У Џеле се заједљиво искези:
„знам — мјесечина ти (не би сметашта а
„Не видим ништа ругано у томе.“
„Видим ја у томе о ата сео: тако мосајр, смрзнуо би се само четврт сата да станети.“ -
„Ни то не би била нарочита штета. Овако ћу зар доживјети 105) срећуг Знаш да 'и кад се све ово сврши, опет неће бити мита,
+