Naša književnost

· 520 - Но Књижевност

опет ће људи измислити неки фашизам, или нешто још црње = јер и у том правцу се напредује, можда: брже нето у оном куд би требало — и онда опет: биј се, лупај, удри, не дај...“

„Лупалш ти којешта, чини ми се“, рече Печић већ без икакве воље за шалу. - 5 5 о

„„Доста сам и ћутао, друже, та. видиш гдје смо стигли!“

· „Видим да смо натрабусили и да ти се тек ту отворила воља за причу. Код мене је обратан случај: кад је гадно, онда ми се и језик удрви.“. - —

Бојо и Иванић су се опет ћутке смјењивали. Од пригушене и

· подрешне мјесечеве свјетлости ноћ шоста мало виднија, и то их охрабри. Шлашећи се да не пођу у крајност, поправљајући по"грешке своје или један другог, скретали су час исувише десно, час сасвим лијево, а простора је на све стране било довољно за то. Онда и они почеше да губе живце. - 5 | „Отишли смо сасвим удесно“, рече Иванић. „Можда се опет вртимо негдје око Јеловице.“ __„А ти сад опучи улијево, одговори Бојо, препуштајући му "воћетво. · - | | Иванић пође, а Бојо га зачуђено погледа и стаде. _

„Куд ти то идеш“ =

„„Лијево, као што смо рекли“,

„Па која ти је лијева рука: -

Иванић стаде и погледа руке: једнаке су и подједнако смрвзте и мртве. Онда се осврну на пртину за собом и покуша да по њој, по многим екретањима, погоди то што није могао по рукама.

| „Ово је лијева рука“, рече скоро увријеђен и тим питањем и својом сумњом. < _“ у

„Онда мора да ти се и срце помјерило на десну страну, јер то је код нас десна.“ -

. Пеле опет шреузе воћство — ако он не извуче ове интелектуалце, замршене и збуњене, они ће њега сасвим завести ботзна гдје. Пође право према шумском тросјеку, уском као раздељак. Видио је да то није од потока и вододерине, те према томе мера да је то неки пут, а сви путови ипак некуд воде. На излазу из шуме, тамо гдје је почињао широк пуст пашњак и буто много видније, угледа изнад пута високу камену узглавницу окриљену велом промрзла снијета. . К | -

„Сад знам“, рече одушевљено и ритну се дугим ногама у знак радости. „Ово је Јоков Гроб: Јоко из Брежђа, чобанин, изгубио се овдје и смрзао; да се он није изгубио — ми се изгледа не би наши.“ - - – 5 -