Naša književnost

Трагом _______ _____ ____-

______ ПН.

Проблену се у размакнутим облацима и блиједа мјесечина, ја чајући, обасја простор благо усталасане висоравни. На окрајку

итуме, у равној ували, чуло се како мрмори залеђена чесма, бље-.

шттава као огроман кристал у чијем срцу хуји жива изворска струја. Одмах иза чесме нађоше колибе. Бојо провали врата на једној "од њих, Пеле кундаком поломи неке даске и поче да ложи ватру. Оетали, да прибаве огријев, расукаше сусједну колибу и нанијеше гомиле греда, коља и шинде. Запрашта сува смрековина набачена, - без жаљења, замириса борова смола, топла свјетлост обасја изнурена, окоштала, модра лица. о —

С муком су се ослободили шињела, окорелих од -леда. и чврстих као оклопи. Извјесише их око огња, да се краве и циједе; а онда су дуго одмотавали увијаче, приколане и као прирасле за

сукно ногавица, скидали обућу, тешку као букатије, прекривену леденим куглицама крупним као ораси. Све је било промрзло и.

мокро, све се морало скинути. Голи крај распаљене ватре, сушили су комад по комад и тешко се одуширали сну. Онда Живко Микетић подијели сваком по двије каштике ситног талијанског шећера и објави да су резерве исцрпене. Обукоше се и пођоше према горњовасојевичким селима, - о Е

_ Испод њих оста Сјеверна, уминуше у позадину Брежђа, Утрг

и Бреза, а онда се рашири, по неплодном и стрмом приртранку, ра-

штркано село Сињево, дуно утажених пртина. Јепна од тих пртина

одведе их до куће учитеља Стојана Тадића, који их прими с изтледом као да се веома обрадовао њиховом доласку, а уствари се дубоко забрину гдје да их склони и како да их без увреде наговори да што прије иду. Њему се чинило да међу селима ГОРЊИ Васојевића осумњиченим за подржавање партизанског духа и симпатија, Сињево међу првима долази под удар четничке освете; знао је да један диб заслуте за то припада њему, те се тим више уплаши. Он им то и рече послије дугог одлагања, пред зору, кад су већ били сити, затријани и поспани. Одговориште да. су то знали и да све разумију — само им треба неко склониште да шреспавају и предане у њему, неко згодно склониште из кога би могли да се бране у случају да буду откривени. =

За њих је то „само“, а за њега најтеже шитање откако је рат почео. Не може да се сјети никаквог склоништа, ни згодног ни незгодног; страх га хвата од помисли да ће они заданити ту у њетовој кући; чини му се да је он, а не они, сатјеран и већ коначно уловљен. Кад жена рече да у комшилуку има зидана зградица

_ испуњена шалшом и сијеном — он се зачуди њеној памети и хладнокрвности, дуго потцјењиваној, и осјети се захвалан кар да је

њега спасила. Заједно с ПЏелем пође да извиди тај сјењак и врати.

се озарен радошћу за какву је мислио да је већ одавно неспособан.

5, Књижевност 5 пе

ов“