Naša književnost

52 _____ __________

- Књижевност

та == 15

Блиједјело је разведрено ! небо и. г јаркал пајесечина ес кристалним сјајем и хладноћом прелазила у свитање, -кад уморни, изнурени партизани уђоше у сјењак и од снопова шаше направише простран_ мек кревет са зеленим прекривачем од сијена. У топлоти плеј

· љетњих мириса заспашпте одмах дубоким сном.

Учитељ, који више није могао ни помислити на спавање, пође тада да буди дух сеоске заједнице — то посљедње уточиште сло"боде. Нађе још три млађа учитеља — - истомишљеника; -узеше ста=

рјешину села, бистрог и отреситог сељака; подитоше командира -

чете, једног поштеног резејрвијсту кога су једва наговорити да „за

спас села“ прими четнички чин. У том саставу пођоше- код ко-

манданта. батаљона, луцкастог и амбициозног. официра. Гамо- више.

Тадић није морао да говори и да се излаже сумњи, могао се задодавољити тиме да слуша своје мисли разрађене навим додашима ти учвршћене мото јачим ти неочекиваним. образложењима. Гово__рио је углавном старјешина села, остали су му само. ВИ И _ показујући да се с њиме слажу.

Рекотше да су са сигурне стране "абавиј ештени да одоздо од

Берана. долазе“ Алани и Црновршани, с с читавом војском, да ттретресају горњовасојевичка села... То је ствар нечеувена, страшна и "која се не амије дозвошити. Никад. откако се Васов род доселио у

ове крајеве, није било да доњокрајски жутаљи и чакштираши, који

се лако подвртавају свакој организацији и сваком ђаволу који за-

жели да УЗј аште = није се десило. да они перетресају и прегледају –

васојевичке "домове. Срамота би било да им се то дозволи — па као што се Брежђани нијесу дали, не "треба ни Сињевчани да са · пусте. тој мафији што је пола Црне Пе опљачкала све под именом - и на рачун Васојевића...

Командант се замисли. Синоћ је стигао из и из једне

' "неуспјеле. потјере, зато појма нема штта се овамо догађало. Најзад

рече: -—_ - _ „Сигурно им је неко о. партизана овамо о То они за

_ трагом иду...“ – - А

„Могао. бих и ја“ 5 рече! старјешина. села, „да трогласим како

ми Је неко побјегао и да „за трагом“ упаднем на Полицу. Знам: имају шшенице, а баш сам се зажелио погаче.' ј

„Нема ни говора о о томе“, рече командант. сумња а ваједа |

на повачку-- ~ „Да не сумњам, не бих ја ни журио овако, него башт зато сам

доштао. Јер: кад је то било да војска упадне у село а да не пљачка

А нарочито је ова налша војска. као скована да не. може. поштено -

проћи ни путем. Нађу и оно што је закопано у девет јама. Зато

ови и не. хватају ПА — јер сва о оно друго, што се може

у“ торби понијети.. „Не знам“, неодлучно заусти командант. · =

_____„Ја знам: испод части ми је да ме перушају а шкарто-

ви! То су они научили да купе по Бихару, ал овамо мијесу. и не