Naša književnost
|
Трагом _________________-
"треба да. се науче. Ја! нијесам ништа. гори четник од њих; ако вој= вода Ђуришић нареди да се претреса Сињево — ја ћу да га претресам а не њих да пуштам. Не дам им У кућу и"не дам у село! Нека
пазе своје!“ Не дам, вала, што се побит нећемо! И, ако то нећеш да |
им кажеш ти, коме је дужност, ја ћу им лијепо рећи: „рраћо драга, лијепа и красна = к себи руке од наше муке!“ Село ће ме у.
томе помоћи, видјећеш већ, и у цијелој Горњој Бажији: неће се "наћи човјека да ми не честита на томе.“
Командант. схвати: то би било незтодно, тиме би му овај пре-= "дузимљиви сељак, потом отнгул од ових накриво насађених учитеља, могао преузети популарност. ~ селу. Да то избјегне, поче да
тражи неки мање опасан облик заштите села. Његов отац, Вуксан звани „Побратим“, притече. му у помоћ, а придружише му сеи
· неки што су. накнадно дошшти. Ови се сложите да пред. беранске четнике треба послати сеоску делегацију: с комешдантом на челу,
да извили у чему је ствар и да их не пусти у село. Уколико то. буде потребно, Сињевчани ће сами претрести. село: Беранци = ако
_ им је криво, нека се жале; а ако им је хладно — нека продуеке
· земљом = Вељић им рече да већ три дана гани Милоша Иванића _
Ту. | Чекели су тако у до пред подне. Већ с посумњали у цијелу ову. причу, кад неко јави да с планине куља читава војска. Делезати похиташе и горе на брду, изнад посљедњих сеоски=- кућа, аре-= тоше накострешенот Милету Вељића и његову помодрелу и очајну пету. Кламарајући ' помодрелим уснама као дассу му уста испуњена
с друштвом. Све до испод планине пратили су им "праг, а сад, на. укриттетим сеоским пртинама, траг се но 1008 да. | о
код неког у Сињеву... ; -
„У сваком другом селу може да буде, алу. Сињеву није“, рече У Тадић. „Ту да га по аи то ти Је само да губи: 2
АЛИ траг7 |
„Траг може бити, а он не. Он, брате мој драги, ни прије рата. није смиб да привири у Сињево. Бега је и онда грозница хватала од Сињева. Јер кад смо се ми нартичими с Брђанима, он је њих заступао, и то их је тако покварено заступао да смо ми Сињевчани“ морали да платимо педесет хиљада динара казне. То се. не забо-
равља лако, зато ти кажем да није у Сињеву. Пе
__ „Па гдје је, у коју божју мајку2 _ По = Од Брђана“, „са сигурношћу утврди сињевачки. хомандант. „То се види и по томе што је трат овамо окренуо, то је он намј ерно — да изманевритше и подвали. Ех, знам ја њихове смицалице...
"тим видје да је ту стварно постојала могућност преваре и лу-—
_ каветва, берански командир павјерова. Толико су га већ варали да
му се често чинило да комунисти и не раде ниитшта. друго нето изплита варке, и да то не а 5 со нетојиз патости, не да се
<