Naša književnost

532 - _ с Е о = - Књижевност

И Да би олакшао. своје тешко материјално. стањег Мариво покреће и сам испуњава, један за другим, ти листа, сва три кратка

_ века: Француски спектатор, Убоги филозоф, Филозофов кабинет. Мариво није имао смисла за нови- |

нарство, он је неуредан, ради без плана, надохват али је и у својим новинарским чланцима испољио своје. ретке. опсерватор= ске способности оштроумнот и даровитот моралисте. Они обилују. продирним им духовитим опаскама и смелим парадоксима о же-

нама, О моралу, [о књижевности, о ист орији.·

Цењен и вољен само у једном уском круту _____ прија– -

"теља, скроман по својој природи, Мариво никад није јавно при-

жељкивао да постане члан Француске академије. Пријатељи.

који су, без његовог знања, покушали да придобију њене ути"цајне прететавнике за његов избор, наилазили су на јак отпор.

„Док је "ЖИВ, Мариво неће имати мој глас ако се не мане свог

_ вражјег- стила“, писао је један академик. „Налш је посао у Академији да израђујемо_ језик а он га квари, писао је један други

академик; наша су занимања у опреци, и то ће му увек Забрањи вати да уђе у наше светилиште“

_ ротитв Маривоа нису еамо граматичајри: него и богомојвци који су кивни на њега што је у. својим романима. исмејао верске лицемере. И зато би истински пријатељи, међу којима. су били Фонтенел и Монтескије, остали немоћни да утицајна госпођа.

· де Тансен није била упорна и насртљивга у изборној - борбиг коју

је водила за Маривоа, ломеђи | „редом све отпоре на које је-на-

илазила. Као супарник појавио се Волтер, заклети непријатељ 'Мари-

'воа. Странка богомољаца није волела Маривоа, али је толико мр- ·

зела Волтера да је Мариво изабран једногласно 24 децембра 1742. Завидљиви нетријатељи и сплеткари, с Волтером на челу, жустро су напали и Академију и Маривоа, јетким епиграмима

"који круже по салонима и кафанама: Маривоу „би пре било ме-

сто у, Академији наука, као проналаз зачу једног новог наречја, него У Фрранцуској академији, чији језик он зацело не познаје ; или: „Да крунише његове радове, Фонтенел је увео Маривса уславну Академију. Зар је он тако. дуго живео само ради. ове срамоте“. х ~ На дан пријема, у Академији · се догодило нешто што је ли-

- чило на мали скандал. Кад је Мариво прочитао своју пристушну "беседу, реч је узео над бискуп Ланте де Жержи. Он није крио да

не воли новог академика кога су примили у своје друштво не као великог писца него као узорног човека, у недостатку бољег књи-

ожевника. Затим је нагласио-да није ништа читао од Маривоа и

да неће ништа читати, што је изазвало бурну веселост у дворани, али не,на рачун Маривоа но на рачун надбискуша. Даламбер је

"доцније писао да је Мариво помишљао да устане и да јавно иро-

Пеј због овакве. беседе, али ла је ироничан и Баје сок