Naša književnost

587

је била љубав која ми је онако дошла; сад, кад та не волим више, то је љубав која је сама отишла; дошла је без мога знања, а тако је и отишла; мислим да нисам за осуду. =

– То је за Маривоа права, природне љубав; она се рађа без великих усхићења и умире без великих жалости и плача. Таква је љубав готово у свим његовим комедијама, љупка, пријатна, лака. Она познаје неспокоје љубавника који дрхте пред · њом, који се боје да неће бити вољени, али она не зна за тратедије и свирепости јунака писца Ман оне Леско. То је она љубав која ужива у животним дражима, али се мири са судби-

ном без бола и суза. Љубав заводљива, пријатна, сва у тананим преливима, али љубав која не зна за потресне болове. Љубав –

која не води смрти и злочину него браку. Мариво мајсторски слика опомене и наговештаје љубави,

њено постепено, неприметно, готово несвесно рађање, и њене борбе са љубомором, таштином, неповерењем, стидљивошу, друштвеним предрасудама и самољубљем које забрањује да се

љубав призна, иако се кокетерија, служи свим средствима да |

скрене пажњу на себе.

Мариво Суптилним психолошким амализама издваја праву

женску природу од заводљивих дражи које је скривају. Увек на спрези, његови љубавници воле да добро изуче и упознају девојке које воле пре но што се ожене њима. Шрва сентимен= тална авантура коју је доживео врло млад, у седамнаестој години, учинила та је неповерљивим трема жени и имала снажног утицаја на његов дар. Он је волео једну девојку коју је сматрао и за лепу и за паметну и за озбиљну. Више му се свиђала зато што није била каћиперка и што је била сасвим природна и

озбиљна, но што је била лепа. Једнога дана, он се растао с њом.

у“ пољу, очаран њеним природним, неизвештаченим дражима. Али кад се повратио по рукавицу коју је био заборавио, био је запрепашћен. Његова намивка, с огледалом у руци, глумила је и спремала се како ће га на сутрашшњем састанку обмањивајти својом безазленошћу. Уздрхтао је пред овом дволичношћу кокете која је глумила наивку, и изгубио све илузије о жени. И он је од тота дана постао крајње радознао али и крајње неповерљив опсерватор који опрезно испитује женску природу, издвајајући у њој оно што је истинито од заводљивих спољаштности које је прикривају. Ба Мајсиво је „недостижан у укроћивању сујете која се стидљиво помаља и гордости која одмах долазисеби и повлачи се. Он тако анализира сложене токрете срца да читалац и публика јасно виде и оно чега љубавници нису свесни. На крају крајева, љубав побеђује све своје непријатеље, побеђује и себе, и обелодањује се дискретно, али се ретко кад отворено признаје. Она се крије од саме себе, у њој нема љубавних излива и љубавни изјава. Њу љубавници СУРбИЈЕЈУ, савлађују, боре се са њом и

6 Књижевност 5

у