Naša književnost

540 · | = : _____ : _ Књижевност

воле, који крију своју љубав, који се' довијају како да се обма-

_ њују да би се уверили да су искрено вољени, излажући се опа-

- сности да изгубе љубав која се најзад признаје и завршава браком. — Сложено је, јер у њему љубав вијута, прави савијутке,

иде стазама з не путевима, служи се свим лукавствима, изговорима, узвијањима, улагивањима. Све то чини радњу замрше-.

ном и ствара ону суптилну игру мисли и осећања која префињује стил. = - = -

Током читавог једног столећа критичари су истицали, а неки — то и данас чине, да је Мариво писац усиљен, извештачен, неу обичан, прециозан. Његова се прециозност не може порицати, али он је прециозан у најбољем значењу те'речи. Он воли метафојрру, поређење, слике; воли изразе који између људи и ствари показују нове везе и скривене односе. Замерано му је да је намерно неприродан, извештачен, и у мисли и у изразу, да замара "својим сталним „метафизичким“ анализама и тратањима за необичностима, оригиналностима и духовитостима. Да би еве особине Маривоа писца означили једном речју, његови су савреме- ници сковали реч мариводаж која у најужем смислу значи усиљен начин писања који потсећа на стил Маривоа. Али, мари= вода значи и претеране утанчаности у анализама, везе изненађења и презирања у љубави, поразе и победе срца, лукавства и довијања љубавника у несугласици, који се примичу и измичу. Мариводаж значи. још дуте странпутице и заобилазне путеве који воде циљу. Данас ову реч ушућују, као прекор књижевнипима, који не употребљавају прост, природан језик, који траже необичне обрте, и чије личности говоре сувише суптилним језиком. Мариводаж значи још и стил који има више љушкости но снате, више финоће но једрине, духовитост у сукобима · осећања, у биткама срца. · __Они међутим који не мрзе неговану реченицу, необичан израз, воле стил Мајривоа кад изражава тачну, фину и нову мисао у најсуштимвнијим жтиашсама, и опраштају му мане које троистичу из изврених особина. |

Мајриво налави да сваки писац треба-да се служи речима које

најбоље изражавају његову мисао, а ако је та мисао необична,

нова, оритинална, онда се она изражава новим, несвакидашњим

изразима и обртима. Истина, његова мисао није само оштра, та- нана, него и рафинирана, због чега многима изгледа а честом јесте, не само необична нето и усиљена, извештачена. Само најоштрији умови умеју разликовати финоћу од рафинираности. Деитава се Маривоу да говори сликовито, ју метафорама, да природан израз замени апстрактним, нејасним, с преносним значењем које

ава ве он НЕ