Naša književnost

- 548 = -_ Е ___ књижевност

"нуг“ — помисли кнез и жалост за Гицом сасвим потисну мисао 0

шттети због волова. | | — 6

Био је тај Гица добар господар. Велики џамбас, волео коње каб и кнез-Илија; знао за добро вино и добар залогај; имао очим "срце за лепоте живота и света; волео рад и "ред; за друта, пријатеа давао крв испод грла, за пса пас, за човека човек! Имао тај Тица две жене; прву, стару, Српкињу, држао код куће, тамо у Липови, а другу, много млађу, Влахињу, у Решави, и обе живеле код

_ њета као бубрег у лоју. А већ деца, као бегови! И не само деца и

жене, него читава тевабија скупљала се око њега; сирочад, убоги и разни лезилеби, све то висило о њетову врату, живело сито и пјано славећи Бога и Гицу. Сад ће се све то разићи, кућа растујри= ти, а што је најгоре, нема више Гице, здравог, темејвнот, увек ведрог и епокојнот, Принс: танких бркова, у црвеним чизмама и на“ кривљене шубаре на глави, Кнез помисли да ће тако, кад он умре, нестати и његова мала, поретка у кући и свег овог живота што сад ври, јер кнез у Крајини неће бити он него овај пелтек и заврзан, Станко, који замуца пред женом, а како ли ће тек пред Турчином.

—- Дао бих још три чивта волова кад бих знао да ћу повратити Гицу, — уздахну кнез Илија, и поче тричати какав је то рисјанин бид; али Данила то не гану. Није познавао Гипу и само рече:

— Божјанвоља. Него, кнеже, да вадимо волове. -

____— Како ћеш их вадити, кад ти ја немам од Гице ни облитације нити какве друте квите, — одговори кнез. |

—_ А зна ли за то Ага у Кладову: - –

__ Зна. С њим смо баш алдумат пили кад сам Гици дао волове. А зна и Рувим прота, и бакал Танае, и Реџеп скелемија. Зна и стражмештар Мијајило на немачкој страни. И он је видео кад ми је Гица капару давао. _

__ Па шта ћеш више! Расписаћемо књиге 'налсве стране: једну Ати, једну Проти, једну Гицином брату, а и стражмештру написаћемо. Сеци ме где сам најтањи, ако ти за шест. недеља твој новац не дође. Е

— А. умеш ли ти писати тако као што чита — ушита кнез,

_ још у неверици.

— Умем српски добро, а немецки за невољу, —- одговори ДаНиИШО. | – ј Кнез се загреја. Он је умео само да се потпише и баш: такав: му је човек требао.

= Е, па пиши, = рече. —= стране предати. : Данило поникну очима. · (

— У Кладову могу, али на аустринску страну не смем. Нек иде Станко. | 5: . |

— Мани се, човече, ко ће се у Банату сећати шта си ти у Срему чинио! А Станка не вреди слати, какав је пелтек, само ће покварити работу.

А затим ћетт им књиге сам од моје