Naša književnost

о Дато - - 551

са Немцима. Опомињао га и паша у Видину и ага у Кладову, а кад то није помогло, домтамиши! га у не и паша му, веле, рекао: — Кинезе, сад ћемо да те сечемо, него је у тебе малено ди_јете, па не знамо кога да окнежимо! ;

—- Сеци, честити пао, а ено вам мога штурака, нека кнезује док ми син не подрасте.

И Турци га послушаше те је ујак заповедао место сестрића, судио и примао данак у овој истој кући, а кад је, овај стасао, кнештво се опет повратило Карапанџама.

„Та кућа у којој су увек седели кнежеви била је близу сточне пијаце са мното споредних зтрада, вајата, штала, амбара, трапова, =— читава мала за себе. У конаку је било неколико одаја, а међу њима и оџаклија у којој је кнез седео кад је био код куће. Ту "су му долазили људи, ту би поштогод и пресудио кад није одлазио у села да на самом месту суди; пу је и 1 новац, слагао га и бележио у рабоше,

Рабоши су били на зазор кнезу Илији, али није могао друкче. — Ма да су му и отац и дед били писмени, он неким случајем оста неписмен. Догодило се тако због тога што најстарији брат, копа су слали чак у Темишвар да научи српску књигу и у Нит: због грчкот и турскот језика, умре тек што се оженио, а требало је он да буде кнез. Илија, све по њивама, виноградима, као неки ћаја очев, пропусти да изучи књиту. Кад је почео, бете већ доцкан. Утом му умре и отац, те га Турци закнежитше.

Уосталом, ту много писаније није ни било потребно. У прву недељу пред Њурђевдан скуше се кметови из свију села, и сваки каже колико у његовом селу те године има димова и колико мушких глава изнад четрнаест година. Затим се-хвата рачун од стоке, од њива и ливада, од кошница и воћа. Ако кога 60гаља, слепца или сиромаха треба ослободити давања, кмет га. доведе да кнез и Турци виде може ли му се опростити. За свако село начини се рабош, а Турчин ћата кога-за ту прилику из= најми кнез, бележи у турски тевтер. Затим се онако више од ока разреже колико свако село има да да. Дотоди се, да неки "кочопернији кмет викне: |

=— Много је, кнеже Илија, куд ће ти душа!_

Тад кнез штита остале кметове:

= Је ли много, браћо; Ако је много, да. видимо, да му отпустимо 2

; #

· Кметови тад реку како је право и онда. «се ономе алали по стотину или две гроша или остане како је кнез одренио. А кад се све сврши, кнез пита:

= Је л' алал, браћог Кметови повичу у глас:

— Алал је, кнеже, — и тако три шута кнез тражи алал, а они му га дају.