Naša književnost

РА и де

552 “ = = _ | књижевност

Потом се изнесу софре и простирке по авлији па кметови

ручају штто је Бог дао, попуше покоји чибук и разиђу се да прикушљају кад је. чему време и да доносе свак своје. ·Е, тада кнез Илија има много посла и муке док све не прикуши; сав новац, сено, дрва, стоку и остало. Али ту није крај, јер велики део тога треба претварати у паре, а понешто, одабрано од најбољега. берићета, товарити и слати по поузданим људима у Кладово или Видин и даље, чак и у Цариград, ако кнез нема вере у оне ко-

јима та предаје. Што се“пак тиче новца, трипут избројаног, ори-

баног да се светли као нов, сложеног у кесе од. јаке зелене свиле, е то сам кнез носи паши у Видин, а неки пут, ако паша тако нареди, ати у Кладово. Обучен у најбоље рухо, он шрво евраћа жод владике, па заједно с владиком одлази код паше и пред њим

_ предаје новац. Него ни ту није крај, јер га ваља бројати са

паштиним хазнадаром и тек тад кнез добија од паше хартију с мухуром да је за ту тодину све у реду примљено. Много је муке и посла. имао кнез док све не удеси како ваља, али је и њему понешто остајало, јер се увек разрезивало више него што Турцима треба дати, а и приликом предаје и претварања бери-

_ћета у новац доста се зарађивало.

И све је то кнез Илија вршио напамет и помоћу рабошта. Сваке седме године пашин човек из Видина, а понекад и сам "царев већил из Стамбола долазио би, поседео недељу-две дана у Неготину и враћао се задовољан, са добрим бакштиштом) да каже тамо у Видину или Стамболу како Крајина и кнез Илија царству добар измет чине. И сви су били задовољни, и шаша, и хазнадајри, и кнез- Илија, и цео рисјанлук крајински. - -

Приходи се још више увећаше кад Данило начини српске тевтере. За Турке остадоше и даље рабоши и турски тевтери, али у Даниловим списковима увећа се број димова по селима и број мушких глава, а богме и остала давања. Полако и неосетно, испитујући кметове или одлазећи у села, он утврди тачно к0лико има од свега у Крајини. Читаве те зиме он је јутром и вечером шушкао са кнезом и кметовима које су сваког за себе дозивали, па почашћене и обдарене испраћали кућама. И. тако “је о Ђурђевудне наоко све било ккао и дотад, шта више договор с кметовима још бржи и краћи, ма да су се приходи готово удвостручили. Скромно, с тевтером на коленима. чучао је Данило у великој авлији пред кнезом и кметовима и нико није опазио да Крајина ове године даје царству и кнезу Илији много више него раније, ма да су све удовице, сви инокосни и сви од Бога обележени, и ћорак, и ћопак и чолак, опроштени данка и свакота давања, штедрије неко икад. - >

О великом посту крену кнез у Видин да преда хараче и данке, а берићет је већ по реду гонио раније, како му је кад било време. Повео је и Данила. И док је кнез седео са пашом и владиком, Данило је бројао паре са хазнадаром. Није више кнез

ин