Naša književnost
Данило — : · _______ о == — , 598
морао да се препире са хазнадаром, да кризе дукате и грошеве
и да доказује да су здрави: Све је то тихо, "невиђено, тамо негде.
у покфајним одајама свршио Данило. Кнез, који је 7 мрзео спој о сад задовојено помисли: = Е, баце ми ваља овај ћата!
_ _ ______ |
Као и ранијих година кнез ин отеео у владичину конаку. за ту прилику доносио би најбоље рибе из Дунава, најпробранију туршију и старо вино од куће, јер су и владика Ататантел и кнез Илија волели добар залогај и добро шиће. Све се то-тамо у конаку, справљало на калуђерски начин, како је владика био научио. Али Данило сад одтурну владичина -ашчију, о руз. каве и приправи јастије и питије како је он знао.
Вечера поче у ран сутон, чим се јави прва звезда.
Владика и кнез заседоше у. добро загрејаној владичиној одаји. Две свеће и кандишто. упогта. обасјавају одају третршанју ћилимовима и шареницама; тамо непде:чује се хитри ход слугу,
а у тишини и чистоћи до се мириси тамњана, осушеног босиока и дуња мешају, владика и кнез тихо зборе. Џомињу цареве и ; 5 говоре о божанским стварима и новцима, пију неку јаку,
зелену ракију, што горчи од трава. 5 |
Пошто посркаше две-три кутлаче. рибље 0 која им се „учини баш: добра, Данило унесе тепсију са рибом, поклони се мало и ћутећи спусти је на ниску трапезу. И влајшика и кнез. сумњичаво га погледаште, јер От аје беше. мала колико да поклопи две шаке. -
— Па ово. тепсиче није ни на мој зуб, = _ рече кнез, јер је јеловник у владике за (време (великог поста био једноставан: велика тепсија. прраеоне рибе, на тешком Пром зејтину, а после вино.
— Једите ви само, ово је тек почетак, — – промрмља. ДА лао
У тепсијици беху само четири омање рибе на бамњи, помешане са сасвим мало црна лука. Владика с неповерењем узе једну рибу међу два прета, запраби мало бамње, али већ после _ првих залотаја цвокну устима: 5
= Па, па! Оваква чудеса јот: нисам“ кусао, = и ДЕ би на= тласио своје дивљење, ускликну нешто грчки. |
Док су они полако, с мераком, кушали непознато јело, Да- -
нило уђе с другом тепсијом. Била је нешто већа, само с једном "дебелом кечитом куваном у вину, а испод ње плави лат пита из туршије. 4 __ Владика промени глас. Само је попикувао:
— Оф, оф! Ово 15 како прасевце не како кецига. Уз ово иде винце, синко! т Књижевност