Naša književnost

ЖОЖ. Русо _ | 486:

у изобиљу, док изгладнело мноштво нема ни оно што му је најпотребније“. __ ·

Да бисмо заокружили ову слику друштва, потсетићемо читаоце Исповести да је у њима Жан-Жак опширно изложио свој рад над рукописима опата Сен-Пјера о Вечитом миру. И после Реформације која је разорила „хришћански свет“ и после Вестфалског споразума који је санкционисао то стање, — и даље се говорило о „хришћанском миру“ посвећеном Светом Тројству (на пример у Радштатском споразуму између Карла У1 : и Луја ХГУ). А у уговору о миру закљученом између краља Енглеске, с једне, и краљева Француске и Шпаније, с друге стране (у Фонтеблоу, 3 новембра 1762) каже.се: „У име Светог Тројства, Краљ Велике Британије и најкатоличкији краљ (Француске), надахнути обостраном жељом да између себе васпоставе везе и добре односе, како у погледу добра за човечанство уопште тако и за добро њихових краљевина“... итд. Нешто пре овога уговора, опат Сен-Пјер је развијао сличну ми сао у Пројекту о вечитом миру. И сматрао је да ће се ратови

избећи ако се створи европска конфедерација. Критикујући овај пројект, Русо је додавао: та конфедерација ће бити једино мо-.

гућна међ народима слободно организованим, једино међ народима који слободно располажу својом судбином. И тврдио је да је истински начин да се избегну ратови да се сувереност истргне из руку краљева и врати у руке народа. (Потетакнут Русоом, Кант је написао своје познато дело Хшта ечлвећ Кмледеп, ел рај Јогорћвећег Епруџт!.) —

С друге стране, Русо је предлагао и конфедерацију малих држава. Попут грчких државица и његове Женове, оне су биле његов политички идеал и, по њему, једина могућност за владавину народа. А у тој конфедерацији малих држава, видео је и њихово обезбеђење од тираније великих сила.

Вратити се природи, дакле, значи раскрстити са свим тим „тљупим трађанским установама“ заснованим на својини и неравноправности, на злоупотреби, пљачки, насиљу, и тиранији. Јер је све то у основној супротности са прИродним правом човека, са његовом слободом, са његовом радошћу у животу, са — „друштвеним уговором“. И са свим наказним предрасудама. које је то, и такво, друштво изнихало у својим недрима.

У свим својим списима, Жан-Жак је изложио свој системе гледања на свет, на човека, на друштво, на установе. И у трагичној беди, у њих је уткао радост будућности,

9

Најзад, шта претставља овај систем Жан-Жаков» Он не означава само осећајност, разнеженост, чуветвителност и романтични занос природом. Напротив. Он у себи носи једну 7“ 5 · ; ) . -

ЈАВЕ НА АВР ишта а па РАНИ Ин АИ ВАН А ВАСА ЕУ САО ОИ ПОСНА