Naša književnost

Као роса и Е 463

Моја мати заврте главом и уздахну:

— Јадно дете, ипак је за њега морала...

Али обе госпође у глас заграјаше:

— Та идите, молим вас, зар ће нешто да јој фали7 Он је. грдно богат... ~

= Имаће Јелка поред тега све што јој срце зажели..

Кад су госпође отишле, покушала сам да се поново задубим у своју књигу са сликама, али, зачудо, нисам могла. Дуго сам, невесела, шарала прстом по прозору. И у магновењу, док је напољу нагло падао рани пролећни сумрак, учинило ми се да у одблеску стакла видим једно мушко лице бујне, црне косе и“ тужних, тамних, уско срезаних очију.

: Фрида ФИЛИПОВИЋ