Naša književnost

СЛАВА И ТРАГИКА ЖАН-ЖАКА РУСОА

Јппмедцегаћ, рошг РКадтчтег Џпе розјегје ршв засе

Фиш, раг ип шттогје! Копипасе, 5о Фрпе де |е сејеђгег.

< Веућаг (1779) 1

У години 1950 објављена су, у српским преводима, неколика од најзначајних дела Жан-Жака Русоа: О друштвеном уговору, Расправа о неједнакости 5 људима, затим Емил и, најзад, Исповести.

___ У Друштвеном уговору, Неједнакости и у

Емилу Русо излаже своје мисли и назоре, а у Исповестима му је била намера да исприча о себи „добро и зло са подједнаком искреношћу“. Међутим, он је, у својим Исповестима, говорио са подједнаком. отвореношћу и о многим другим својим _ сувременицима. Живећи стално у вртлогу свађа, напада, сукоба, · _ полемика (до тог степена да је већ био запао у манију гоњења), објављивање Исповести је, разуме се, морало изазвати још већу буру и још опакију горчину за Русоа. Стварно, кад су оне угледале света, Дидро (са којим је Русо био, на свој начин, одани пријатељ и, у исти мах, у — непријатељству) у једној полемици — али не са писцем Исповести, који је већ био мртав пише са иронијом: ,... Како, зар је тај Жан-Жак... клеветао своје старе пријатеље2 Зар је показао најцрњу незахвалност према својим добротворима Зар је положио на свој гроб откровење тајни које су му биле поверене, или је до њих дошао на препад: Ја Ћу рећи, ја ћу записати на његовом споменику: тај Жан-Жак је био покварењак... Мералне судије, скицирао сам тек само једну гнусну главу, а ви сте сами испод ње написали име модела (Русо). Зар не постоје Исповести Џа, шта још да разговарамо!“

Да би, дакле, уштедео себи још једну чашу жучи, а он је сигурно знао да ће она морати доћи после штампања Исповести, Русо је оставио завештање да се ово дело објави тек на освиту ХЕХ века; другим речима, то је требало да буде двадесет |