Naša književnost

ЖОЖ Русо. _ 471

и две године после његове смрти. Он је рачунао да ће до године 1800 умрети и он сам и све личности о којима говори. Преписује Исповести у три примерка и један, како изгледа, (великог формата 11-8“) поверава на чување Терези Левасер, други Мултуу, трећи Перуу.

Међутим, први део овога дела штампан је 1781 — противно завештању — три године после његове смрти, скоро двадесет година пре но што је он то одредио. Настале су полемике и свађе, којих се Русо плашио, изко их у животу није избегавао. - Поред других, напали су га, поново, и Дидро и Грим, негдашњи пријатељи. Иако је у првом издању било доста брисања, број његових непријатеља је још више порастао,.не говорећи о онима који су стрепили штта ли је о њима написано у следећим, још необјављеним књигама... у навечје Револуције. Ша, ипак, штампање целога овог дела, које је скажна поема и лирека слика предреволупионарног ХУПТ века, изазвало је најдубље дивљење, које још увек траје неокрњено. Као и у својим осталим књитама, и напоредо с енциклопедистима (с којима је био у завади), Русо је и овим списом духовно припремао Револупију А Робеспјер и Сен-Жист — чији су конвентовски говори најчешће били парафраза Русовљевих књига и (њему драгог) Плутарха — намеравали су да његове мисли претворе у дело и да на њима изграде један нови свет. |

2

По подацима које је дао Мушон, породица Русо је од старина била настањена у Женеви. Дидје, син Анатола Русоа, париског. књижара, склонио «се у Женеву године 1529 — у почетку верских ратова. Ту се он бавио књижарским послом, а, 1555, био је почаствован тиме што је уведен у ред „буржоазије“. Имао је шеснаесторо деце. Исак Русо, унук Дидјеов, био је отац ЖанЖаков. Он је био часовничар на гласу и доживео је славу да га позову у Цариград, на службу у Серају. ~

Међутим, Женева није више била оно што некад. За ову хутенотску породицу, која је тражила слободу и толеранцију и достојанство човека, Женева је — некад — била република У којој је победила Реформација. А Реформација је, за људе тога доба, значила револуцију против Средњега века, против Рима као светске силе, истрзање бога од папе и краљева — (Босије је у Ропшаџе Штве де Есгиште затаје писао: „О, краљеви, ви сте богови, тојест: ви имате у својој власти, ви носите на своме челу, божански знак“) — и његово враћање народу у коме је човек требало — уместо да стрепи у њишечој препокорности — да буде узвишен до слободе, неподобан тиранији ма с које стране. Уствари, триумф ове револуције довео је до нове, калвинистичке ти6 Књижевност |