Naša književnost

412 | 5 · о - Књижевност

раније. У Женеви избијају побуне против стеге прквевко-световних калвинистичких властодржаца. А ови доносе, у Већу, одлуку о подизању прадских бедема да би се бранили од сардинског краља — што је био изговор пред пуком — уствари, да би на овим грађевинским радовима зарађивали златнике... које су, јавно, презирали. 5

__У тој Женеви, године 1720, бунтовни Исак Русо, у свађи с некаквим нај капетаном, „наруга се овоме и нанесе.

увреду њему и његовом мачу“. Господичић, капетан, припадао

је врло знатној женевској владајућој породици. Оптужио је

(остављајући мач у корицама) Исака суду и овај је (због тога!)

морао — као некад његов предак из Француске — да бежи из своје женевске отаџбине. Поред осталога, то: га је и материјално уништило.

Исак је принуђен до свога сина Жан-Жака (који је остао без мајке) повери бризи свота рођака Бернара. Малишана дају на граверски занат. Мајстор је суров и туче га. А Жан-Жак га поткрада. И, у исто време, баца се на читање свега шето му дође под руку, док га мајстор вреба, скривеног, у читању, и У огањ баца сваку књигу коју му упраби.

Једне вечери, млади Жан-Жак се задржао у пољу, ван прадских бедема. Он је лутао без циља, гледао облаке, планинске врхове под снегом, тамне шуме, гране стабала у које се, као некаква плава паучина, уплитало и мрсило модро небо, Рону, Језеро и, над таласима, галебове. Спушта се ноћ. Прадске капије се затварају. Жан-Жак осећа неку неодољиву снагу у себи и над собом звезде на небесима и нешто непојамно и недокучиво у њему пева. И он се одлучује на скитачки живот. Лута Савојом. Кад се укаже прилика, готов је да што и украде. Здружује се с пустоловима, и ужива да обмане глупи свет. Другује са „сиротим мачетом“, Леметром, музичарем, пијанцем и епилептичарем. Они певају и веселе докоњаке по улицама. А кад Леметр добије наступ епилепсије, млади Жан-Жак (колико се, доцније, због тога кајао!) напушта пријатеља и бежи. Док их, обојицу, опат Дортан гроф. од Лиона прогања и заплењује сву њихову имовину: прегршт нота. Онда се упознаје са госпођом де Варан. Прелази у католичку веру: зар за њега калвинизам значи оно што и: за његове хугтенотеке претке» (Уосталом, много година дошније, он му се опет, формално, враћа.) Потом се скрасује у Шамбериу код госпође де Варан. Ради у Катастру, бави се музиком,

изучава ПетопгаНол ди ршипстре де Гћаттопје од Рамоа, "тра-

вари са Клодом Анеом и проучава дела која издају Оратоар и Пор-Роајал, Логику Антоана Арно и његовог следбеника. Никола, математику и историју, и-напамет учи латинске песнике. Истовремено даје часове из музике госпођицама из Шамбериа (и њихову-милу лепоту неће никада заборавити), почиње да пише и да компонује, јер себе сматра (као и доцније) рођеним музи-