Naša književnost

_ ЖЖ; Русо 475

чарем. Са петнаест лујдора, истиснут од некаквог Винценгерода из дома и из срца гђе де Варан, са комедијом „Нарцис“ и системом нотвог бележења који је он иу о прелази у Париз с богатством снова о слави.

Жан-Жак Русо подноси Академији (у коју га уводи чувени физичар Реомиђр) свој систем нотног писања. Он се састоји у бележењу нота бројкама. (Уосталом, зар се још: стари Грци у своме писању нота — да ли је то знао Жан-Жак, или, можда, нијег нису служили словима грчког алфабета») Принцип Жан-Жаков је тачан, али не очигледан, захтева велико напрезање и шкоди брзини музичког извођења. То је било и мишљење старог Рамоа. Академија, уз комплименте — одбија његов систем. А лујдори се измичу из руку. Слава и новац ни у Паризу — ни Жан-Жаку =— нису што и ... „брање трешања“. Један стари језуита саветује му да покуша преко жена... оне су свемоћне, преко њих се у Паризу постиже све. Се аџе фетте уешћ, Пзеџ је џешћ. Затим, Жан-Жак одлази у службу Монтегија, амбасадора Француске „у Венецији. После сукоба с њим, враћа се у Париз. Док му у срцу и слуху брује меки треперави звуци италијанске музике.

Другује са Дидроом, Гримом, Маривоом, Кондијаком, Маблием, д Аламбером; ужива неку врсту заштиту госпође д Епине.

Све је то описао Жан-Жак ту Исповестима..

Критичари су му замерали да је, пишући 5 им данима о својој младости, много штошта „идеализовао“. Да бисмо про"верили колико у томе има истине, изнећемо шта је о тим првим данима у Паризу забележио Грим, који није био склон ни Русоу, ни „идеализовању“.

Фридрих Мелихор барон Грим био је, у то време, „министар књижевности“ (како су га звали) неколиких европских суверена (руске царице Катарине П. шведске краљице, пољског краља, војвоткиње од Сакс-Готе, књегиње од Хесе-Дармштата, кнеза од Хесена, књегиње од Хасау-Саарбрика и тако даље). Другим речима, живећи у Џаризу, он је имао да задовољава радозналост тих владарских глава и да одговара на њихова питања о литерарним збивањима у француској престоници. Висок, уштотљен, лажно сентименталан и немачки користољубиво срачунат, заједљив, хипокрит — он је такав изгледао Русоу, који с њим (мада испрва у великом пријатељству) није имао ничег заједничког — сем одушевљења за италијанску музику.

Ево, дакле, како је Жан-Жак ивгледао Криму, који је о томе писао својим владарским покровитељима:

„У то време, Жан-Жак се бавио само музиком и стиховима. Објавио је нов начин бележења нота који је био изумео. То се не прихвати. Састављао је прилично лоше стихове од којих неки беху увршћени у Мер куру. Писао је и комедије, — највећи број њих и не угледа света. Заљубљеник у сама себе (Нарцис), који је приказиван и оштампан, доказује да није имао Молије(52 -