Naša književnost

Ж-Ж. Русо - 41

Старе снаге против којих је он био и за које сматра да срљају у пропаст — чине му се, опет, јаче но што је он мислио. Француска као да се извлачи из пропасти“ Монархију ће, можда, спасти г. де Шћуазел. Снаге његових непријатеља изгледају му, у часовима болести и клонулости, опромне. Његове књиге се спа“ љују на ломачама. Издејствован је налог за његово хашшење. Нигде подршке ни потпоре. Г-ђа де Ликеанбур га, тако рећи, жртвује ради свога добра гласа. Па чак и тај добри стари Г. де Ликсанбур. Греба да се уклони, да бежи, да се спасава прогонством. -

И Жан-Жак почиње да се потуца и јури из места у место. Свуда га сустиже рука гонитеља. Пастори га протањају и црква. Влада и писци и пријатељи; чак и његова Женева. Па, и мали свет: људи га каменују кад се појави у њиховом градићу у оној етзотичној, осаобењачкој јерменској ношњи. А једне ноћи, засипају чак и његов дом каменицама.

Да ли се баш тако десило како тај догађај описује Русо у Исповестимеа Или имају право други који тврде да је он од неколико бачених каменица направио читав усов који се сручио на његову кућу да га живог погребе, заједно са Терезом Левасер, која га прати у стопу: У сваком случају, Жан Жака обухвата мрачна болест; и страховања и немир и неспокојство и сумња. Све му товори јасно о слому. Њега још нема. А извесне појаве као да наговештавају да до растројства неће ни доћи. По свему судећи, старе снаге су у расулу. А опет, те снаге су толико силне да он доживљава каменовање и нигде нема мира ви починка.

И он пролази кроз пуно догађаја неразумних и неразумљивих (да ли ће Фридрих Велики да му постане покровитељ)

Или је свет лудницаг Или се његов ум замрачујег

Бацити треба перо! Колики би „понор беда уштедео себи да се није одао списатељском занату“! Још само описати, без зазора, свој живот — живот природна човека —, написати Исповести.

Однекуд се помаља рука подршке.

И Жан-Жак, прогањан собом и другима, бежи у Енглеску.

Са Давидом Јумом (писцем Расправе о људскојприроди, Моралних, политичких и књижевних огледа, Историје Енглеске), Русо стиже у Лондон јануара 1766. Затим му Јум омогућује да се настани у замку Вутон, у грофовији Дерби. Ту је у миру, како се то каже, описао свој живот до 1741: то је први део Исповести.

Међутим, мира није било. Нестаје оне руке подршке. Долази до сукоба између Русоа и Јума. Русо је раздражљив и већ и други почињу да опажају знаке његове маније гоњења. Јум је хладан и енглески циник. У многим писмима, он наговештава. како се Жан-Жак правио сиромашнији но што јесте, како му је „открио извесне сумице“; како му је Русо затајио „тачан буџет