Naša književnost

Ж-Ж. Русо ; 419

пружаху таласи“... Старан, чији се ум гасио али не и дух, уморно је гледао тога чудног младића. И Жан-Жак није могао ни да наслути око што је, доцније, јасно било Мирабоу: „Овај Робеспјер ће отићи далеко, јер верује у оно што говори“. А Робеспјер говори и верује у оно што је написао — Жан-Жак Русо.

4

Русо, који је у Француској створио комичну оперу, даје. у " Исповестима — као у каквој Бетховеновој симфонији — и драж природе, и брање трешања, и радост и срећу (...„устајао сам и био сам срећан...“), и тугу, и беду, и јад, и смисао и бесмисао живота, и недокучиве тајне и почетак помрачења ума и ведрину скорог великог препорода и звоњење на будућу побуну из предграђа Св. Антоана и осунчани зреник.

Међутим, он који се (у Писму д Аламберу) ругао Молијеру штто његов Алсест не исказује непосредно своју пуну мисао, —

и сам као да не дориче истину о свету који гледа. У осећајности, " која као да кипти, да се пенуша и гуши се, у лирским и музичким акцентима, — на његовим страницама живе градићи и села, .

старе куће, путовања поштанским колима, дивни предели, поту“ цања, китњаста Венеција, ограничени дипломати, ратови, париско друштво; писци, глумци, језуити, приредбе на двору, мускетари, свађе, мржње, љубави, људске несреће, болови, стваралаштво и сањарења у усамљености. Све је то испричано лирском и племенитом речитошћу, која бруји као музика. Многе од сцена дате су неодољиво снажним реализмом. Ша, ипак, човек има утисак као да није речено све што се имало рећи. Као да обазриво избегава да нам каже шта је оно главно, иза тих ствари, штта им је основа, на чему почивају. Уствари, он се плашио да о томе пише отворено; и то ћемо показати мало доцније.

Збиља, у Исповестима, изузев неколико пасуса, скрхани старац Русо не улази у тумачење стварности; он је даје осећањем, музичким лиризмом, успоменама. — својим срцем.

Међутим, Русо сене може схватити, како он заслужује, без познавања тадашње средине. о

У Француској се, у то доба, стичу до оличења (самим тим, она је слика и читаве Европе) сви знаци распадања феудализма и припрема се Велика револуција — у јеку колонијалних освајања и првих наговештаја Индустриске револуције.

Од малолетства. Луја. ХМ, под намесништвом Филипа Орлеанског, па даље, Француска, споља, пружа призор сјаја, разврата, изопачености, јавних саблазни — с једне стране; очајне беде, изгладњавања и сиромаштва с друге. Уствари, Француска (а с њом и Европа) води и губи ратове на нашем континенту (против Шпаније, против Енглеске, против Пољске, против Аустрије, Сед-