Naša književnost

490) | | - - | | ; Књижевност

мотодишњи рат). Док Енглеска завладава морима и осваја прекоморске поседе. У исти мах, после првих великих успеха у колонијалном освајању, Француска сада трпи пораз за поразом. У утакмици са Енглеском и Холандијом, она је, док су Шпанци и Португалци држали Јужну, завладала целом Северном Америком, и у свом поседу имала Мартиник, Гваделупу, Доминик, Табако, Тахити, Сенегал, Гијану, освајала је Мадагаскар и имала

јаких насеља у Индији. Сада, у сукобу са оснаженом Енглеском,“ она вртоглаво губи једну колонију за другом. Француска се све

више уплиће у континенталне, европске ратове. У ово доба, на пример, у Седмотодишњем рату, — у Европи, — она је изгубила

· Канаду — у Америци. (Вештим изазивањем ратова на овом кон-

тиненту, Енглеска се користила и завладала — отстрањујући такмаце — морима и прекоморским поседима. Тако је Шит говорио да ће „од Француске освојити- Канаду у Немачкој“.)

Грађанска класа је давала, преко трговачких компанија, полет колонијалним освајањима. А. колонијална освајања, опет, на линији распадања феудализма) давала су, довлачењем богатства из прекоморских земаља, печат јавним финансијама, трговини, ваоружању, друштвеном животу, сукобу са племством. Порази у ратовима и губици колонија, уништавају француске јавне фиБансије (у то време пада и банкротство и крах система Џона Лоа) и неподношљиво притискују пук. Цео стари склоп Фран= цуске је уздрман. Француска је у агонији; то већ увиђа и Луј ХМ: „Француска ће трајати док и ја... После нас, потош“

'У таквим приликама, племство („са салонском сабљицом“ и перикама, у дворанама пуним огледала и блеска), верно краљу, ужива у раскоши, у изопаченостима, сплеткама, блуду — као на неком броду који тоне негде између Канаде, Индије, Гијане, Мадагаскара и Европе. Док власници трговачких компанија сматрају да тај њихов брод вуку на дно краљ и његови накинђурени дворјани, и са завишћу и дивљењем гледају на грубе, неугледне и једноставне енглеске гаетсћал!5 адуепфигек, који се, упорно, докошавају привредних блага у свету. А у салону госпођице де Лестинас, окупљају се људи који опет с дивљењем гледају на извојевана грађанска права у Енглеској. И почиње издавање Енциклопедије, која је застава слободе.

Најзад, племство, па и буржсазија, мире се с тим да поред себе виде још једно ново племство: писце, филозофе, научнике, снагу и племство мисли. Под Лујем ХТУ, ово племство је било у Версаљу. Сада је оно, са двора, прешло у живот, у стварност. Међутим, ужасна стварност се одразила у њиховој мисли. Вол тер, Монтескије, Русо, енциклопедисти, устају против једног дотрајалог и наказног поретка, устремљују се против неједнакости и неправди. И најављују Револуцију. Поред њих, из мрака Средњег века, човечанство извлаче, у техници, Франклин, Галвани, Лавоазије. И у природним наукама га враћају стварности и материји Лине, Бифон, са низом других који иду њиховим стопама.