Naša stvarnost

24 IRWIN SHAW

DIN: Nemoj da tražiš da fi pokažem, mama.

GĐA DIN: Kako si, sine? (Din se gorko nasmeje) O, zaboravila sam. To pitanje sam fi foliko puta postavljala za sve vreme dok si rastao, Džime.

DIN: Kako je to primila Alisa kad je čula?

GĐA DIN: Namestila je zlatnu zvezdu u svoj prozor. Svuda priča da je frebalo da se uzmete. Je li to istina?

DIN: Možda. Voleo sam Alisu.

GĐA DIN: Došla je za tvoj rođendan. To je bilo pre — pre nego šlo se fo dogodilo. Donela je cveća. Velike krizanteme. Žute. Puno njih. Morali smo da ih podelimo u dve vazne. Ja sam ispekla kolače. Ne znam zašto. Danas je fako leško nabaviti jaja i dobro brašno. Moj mali napunio dvadeset godina ... Daj da fi vidim lice, Džimi, dete moje.

DIN: Idi kući. Nije dobro za febe da tu stojiš.

GĐA DIN: Želim da pustiš da te sahrane, dele. Svršeno je i prošlo i bolje bi bilo tako za febe...

DIN: Tu nema bolje i nema gore. Tako se dogodilo.

GĐA Dih: imao si tako lepo lice. Kao u malog deteta. Zabolelo me je kad si počeo da se briješ. Skoro sam zaboravila kako izgledaš, Bebi. Sećam se kako si izgledao kad ti je bilo pet godina, kad fi je bilo deset — bio si debeljuškast i plav, a pod rukom su Ivoji obrazi bili kao mali svileni jastučići. Ali ne sećam se kako si izgledao kad si olišao, u ovoj uniformi i sa šlemom ·

nalučenim na lice. Bebi — daj da fi vidim lice, samo jedanput. DIN: Nemoj fo da fražiš. — Ne freba to da vidiš. Biće fi gore — za uvek — ako to vidiš.

GĐA DIN: Ne bojim se ja. Ja mogu da gledam lice svog deteta. Zar misliš da majke mogu da se plaše?

DIN: Ne, mama. ı

GĐA DIN: Bebi, slušaj me, ja sam fvoja majka. Daj da te zakopaju. Za svoje dobro i moje i tvoga oca, Bebi.

DIN: Bilo mi je svega dvadeset godina, mama. Nisam uradio ništa. Ni ženu nisam poznao. Proveo sam dvadeset godina spremajući se da postanem čovek, i onda su me ubili. Nije dobro biti defe, mama. Trudiš se da što pre iziđeš iz foga, ne živiš potpuno dok si dete. Prolazi ti vreme u čekanju. Čekao sam, mama, — a onda su me prevarili. Održali su govor i svirali su u trube i obukli su me u uniformu i onda su me ubili.

GĐA DIN: O, Bebi, Bebi, tako se ne dolazi do mira. Molim le, daj da te...

DIN: Ne, mama.

GĐA DIN: Onda samo jednom, sada, da bih mogla da fe zapamlim, daj da fi vidim lice, lice mog deteta... .

DIN: Mama, jako me je udarila granata. Ne freba da gledaš čoveka koga je jako udarila granata.

GĐA DIN: Daj da ti vidim lice, Džimi ...