Naša stvarnost

VOĐ OMLADINSKOG POKRETA 59

Već smo pomenuli inieresovanje novih Srba za ekonomske probleme narodnih masa, seljačkih i radničkih. Ovde je poifrebno još naročifo podvući, da je rad Slajićeve omladine u narodnim masama bio naročito infenzivan u pravcu kulturnog podizanja naroda. Odjednom, na sve sfrane niču narodne knjižnice za seljake, Sokoli javni i fajni, frezvenjačke organizacije, pevačka i druga kulturna društva itd. Veze između srednješkolske a docnije univerzitelske omladine i seljačke omladine mnogobrojne su i prisne, i seljačka omladina ulazi u veliko u novosrpski pokrel. Značajan udeo vojvođanske omladine kako školske fako i seljačke u redovima dobrudžanskih i solunskih dobrovoljaca bez sumnje se ima pripisati ovoj akciji „Novoga Srbina”.

Već iz ovih karakteristika vidimo prilično jasno, u kolikome stepenu se nacionalizam Vase Slajića a fo će reći i „Novoga Srbina” razlikovao od mnogih drugih nacionalizama, pogolovu pak od današnjih. Ta razlika je međutim bila još mnogo veća. On je, pored sveg srpskog imena koje je dao svome pokrelu, bio jugosloven kao malo ko i fada i danas. Celu današnju Jugoslaviju on je poznavao odlično. | osećao je odista „ljubav cele grude”. Zato su se njegove posele i predavanja omladini širom cele naše zemlje preivarali u prave svelkovine. Omladina u svima krajevima oselila je u njemu svoga prijalelja i velikana islo kao i ona u Vojvodini.

Ali ni tu se Vasa Slajić nije zaustavljao. Ne samo po feoriji, nego po prirodi svojoj on je, po rečima Macinija, smatrao nacionalizam podelom evropskoga rada. Ničega negativnog u njegovom nacionalizmu nije bilo. On nije propovedao mržnju čak ni protiv ugnjelača, a kamo li proliv drugih naroda. Njegov nacionalizam bio je sav sfvoren od ljubavi prema svome narodu i prema njegovoj slobodi i njegovom blagostanju. Štaviše nacionalizam bez internacionalizma on nije mogao da shvali. Otud njegove simpalije za sve slobodnjačke pokrete celoga sveta. Otud veličanje i ruskih revolucionara, iako se je od carske Rusije oče kivala presudna pomoć za oslvarenje našeg nacionalnog dela. Olud njegove simpatije za slobodnjačke i demokratske pokrele i u samoj Mađarskoj, iako je Mađarska bila direkini neprijatelj na koga je „Novi Srbin” udarao. Oluda, a ovo vredi naročito zabeležiti, i oduševljavanje „Novog Srbina” još u ono doba za Romena Rolana odnosno za njegova Žana Kristofa.

Najposle moram spomenuli još dve karakteristike Vase Slfajića iz onoga doba, koje je u priličnome stepenu uspeo da prenese i na svoje mlade učenike. Jedna je aposfolska predanost ideji, koja je išla do asketizma. Živeo je u maferijalnoj skučenosti, a mogao je živeli udobno. Nije mu se česlilo znalo ni gde stanuje. Sve svoje slobodno vreme upolrebljavao je na posećivanje omladinskih grupa po raznim srednjim školama Vojvodine, — naravno sve fo o svome ruvu i kruvu. Pri tome obično je noćivao i hranio se kod svojih mladih prijatelja, mahom u skromnim gra-