Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

112 МАРКО ЦАР.

_ том племенитом циљу све своје силе посветио. Дон Фране је, може се казати, својим дугогодишњим радом, ако не сасвим довршио, а оно знатно унапредио дело својих претходника, као и зачетничко дело енглеског архитекта, Роберта, Адама.

Овај заслужни странац дошао је још у половини ХУШ века у Спљет да проучава Диоклецијанову палачу, те је у прекрасним сликама приказао изворну зграду са свима њени припадностима. Дотични елаборат изложио је у Лондону, својим земљацима на удивљење.“ Ја сам — за својих ранијих 60равака у Опљету — ту књигу више пута с пажњом прегледао, па, носећи у глави целину, обилазио огромну зграду, напрежући се да јој похватам главне црте и да је у памети ослободим од многих паразитних грађевина које су се у њој угнездиле. Али ми је успех био увек осредњи, јер ми до данас немамо, жалибоже, још никакве књиге за оријентацију путника. који долазе у Спљет да његове старине раггледају. Аустријска. влада, која. је Спљет — то главно средиште трговачке и политичке Далмације осудила на одвојеност од осталог света и на вечито економско кубурење, слабо се обавирала на молбе домаћих археолога, нарочито на храбро запомагање монсињора Булића, који се годинама с Бечом борио да би издејствовао једну обилату помоћ за научно проучавање и уздржавање Диоклецијанових двора. у СОпљету и римских старина у Солину. Не знам да ли је тачно што се прича, али ми у Спљету рекоше да. је, извесном приликом, један аустријски министар дотле заборавио сам себе и културну мисију своје владе, да је потчињене му спљетске власти, тобоже ради штедње, сасвим озбиљно саветовао да класичне рушевине у Спљету и Солину употребе као камени мајдан! Тек у новије време, кад су те чувене старине на себе привукле пажњу целог образованог света, тргла се бечка влада из своје грешне

5 Адат: Кштв ој гће раасе ој ће етрегог Ргосенап а Зраа т Ратаћа. Топдоп, 1764.