Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

СПЉЕТСКЕ СТАРИНЕ. 13

гапатије и — шоге аизшасо — у. дванаестом часу похитала, да, свој ранији нехат окаје.“

Међутим Монсињор Булић, чекајући да, се нови „спљетски музеј сазида, неуморно је радио на откопавању старог Солина, (Салоне), за. чије је откровење овај наш домаћи научник стекао највише заслуга. Дугогодишњи рад Булићев на томе послу поређиван је често са генијалним трудом чувеног италијанског „археолога Де Росиа, око истраживања подземног Рима. Булић је у Солину открио неку врсту далматинских Помпеја, јер је за хришћанску археологију Солин исто тако важан, као што је чувена варошица на, подножју Везува важна и знаменита, за, познавање живота и уметности у староме Риму. Захваљујући том раду Булићевом, ми данас одлично повнајемо извесне тачке вароши Солина и њене непосредне околине. У вароши је готово у целини откривел амфитеатар, неколико ранохришћанских базилика, позориште, купатила. фабрике итд. Изван градских зидова откопана су два хришћанска гроба и једно незнабожачко. У тим некрополама нађен је велики број саркофага и надгробних натписа, од којих су неки врло важни за историју пркве у првим вековима хришћанства.

0 свима тим старинама и заслужним старинарским подвизима врале су се по мојој глави више или мање јасне представе, док сам се, једног топлог је„сењег јутра, у друштву са Монсињором Булићем, верао по оном чудном сплету улица и уличица, пролазећи испод мрких сводова, између високих кућа "са старим, смагнутим фасадама и излињалим порталима. И ја не могох да се довољно ишчудим начину којим се ова приморска варош угнездила, у

# 'Тај дуг свој одужила је аустријска влада уочи саме пропасти своје. Проф. бечке Академије Уметности. Ђорђе Нимап, израдио је тачан план „садашњег стања“ Диоклецијанове палаче. Друго једно дело о истом предмету — најповије по реду времена — пздали су г.г.: Ернест Хебрар, бивши питомац Француске Академије у Риму, и Жак Цајлер, про"фесор универзитета у Фрибургу.