Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УСПОМЕНЕ С ХВАРА:

Од Спљета до Хвара, кад се директно путује, одстој није велик: свега два часа вожње; ал ако човек хоће да обиђе и разне паланчице унаокруг по делом острву, као и по суседном отоку Брачу, онда, му треба, путовати читаво јутро. Ја сам тај пут иревалио у једном парном бродићу, коме ћу из пијетета, да прећутим име, и који би много прикладнији био да превози стоку или осуђене на робију, но људе који нису никад никога опљачкали и поштено цару царево дају. Нећу да вам тај пут описујем, јер на њему нисам ничега интересантног доживео, а јесам се, обратно, много кињио. На овим паробродићима, човек путује врло јевтино, ал и врло траљаво; ту нема ни прве, ни друге класе, него су сви путници изједначени; изједначени пред бродским законима и пред бродском кухињом, која је до зла. бога демократска — демократска по „суштанству“ и по 0о6лику. Острво Хвар је средишња тачка у сликарском архипелагу, што га сачињавају јадранска, острва, Брач, Корчула и Вис. — Хвар, са главним градом истог имена, био је познат још у позној старини. Грци га зваху Фаром или Фаросом, а Римљани га, назваше : Рћапа. Словенски досељеници то име пословенише, и од Фара начинише Хвар. Како ли су пак Млечићи дошли до тога да ово острво назову Лезином (језпа италијански значи шило), то ће сам Бог знати; тек толико је истинито, да, је оно под њиховим господством било од 1420 до 1797 године, и то је, додуше, у економском погледу, било доба његовог највећег полета. Хвар је тад био свраћалиште свих бродова, што су ишли или се враћали