Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

140 5 МАРКО ЦАР.

дана особито расположен на, ћеретање, а богме и на малициозно набацивање, па је милина било слушати га како своје слатко причање зачиња згодним фразама и сликама из народног говора, који му је био прешао у крв. На моје питање, како ли је народу под млетачком Сињоријом било, Симо се са неколико запапрених речи обори на изрођену приморску властелу, који за мито постадоше млетачке улизице, па додаде с неким плебејским поносом у својим благим и мудрим очима:

= Но парод се наш не одроди, хвала да је турскијем навалама, које одмах послије тога учесташе. Лукави Млечић, свакијем начином, подјариваше јунаштво у јуначкој српској крви. Даваше им хљеса („и бешкота, крува принципова“) колико бјеше доста. да се на прездан сјећају ко их храни; даваше им праха и олова, увијек опрезно, колико ће доста, бити док издуши сад ова, сад она трка с некрстом; дијељаше, брате, међу њих колајне, крстове, повеље, заставе и све оно што Орбина лако намири. Тако је трајало пуна четири вијека. За Србијом падоше, једна за другом, све слободне српске области. Турчин притисну све, па се преко Захумља и Зете попримаче Далмацији; ал ту наиђе на отпор. Млечић — говорило се у тадашњој Европи =— не да Турчину ни завирити у Приморје; млетачка војска и мрпарица, то је тврда воћка о коју ће крвави Џолумесец да поломи зубе. "Тако се и доцније по школама тувило. Ко је, међутим, јуначки бранио и себе и Сињорију од турске навале, то су били све наши људи: Јанковићи, Омиљанићи, Накићи, Шупуци, Иваповићи и остали „ђетићи“ и кољеповићи, чија се имена данас у пјесми пјевају. У томе непрекидном рвању, Шибеник је одвојио од свијех осталијех приморскијех мјеста. На њ су наваљивале силне војске, понекад по сто тисућа љута, јањичара, али сваком залуду! Тако је трајало до почетка. овога века, кад француска поплава једнијем мушкијем махом понесе гњило млетачко господство. Сиромах приморац одахну, прибра се, поче обрађивати зем-