Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ШИБЕНИК. 189

селили наши чувени Ускоци, оне љуте арамије што се отуда. загонили на бродове, као орлушине на, тичине. После раворења славнога Окрадина, оно народа што измаче острици мача, склони се међу те дивље гусаре, те подивља као и они. Тако је дуго трајало, док један хрватски краљ не опаса варош зидом, па отиде даље својим послом, оставивши у утврђеном граду свој камени грб, који се и данас види. После њега почеше свраћати у Приморје Угри, који као да су се у први мах свидели Ускоцима, јер се спријатељише.

— Па онда — настави Матавуљ — ... 2, брате, онда се већ није знало ни ко пије ни ко плаћа. Шибеник је био између три огња: с мора му додијаше Млечићи и Ђеновези, а с плећи Угри. Збјег се мниожио, како се множила невоља по српскијем земама. Међу новијим ускоцима било је доста и властеле, по свој прилици богумилске руке. Они, пошто се угнијездише, почеше пристајати уз Талијанце. Пук, одиста из пркоса, више но ради другота чега, поче пријањати уз Угре. У такијем приликама пође за руком Пизану, морском војводи ђеновеском, да се кришом, са силним галијама, привуче под Шибеник и да узме град. Али платише властели. ПЏук их поби већи дио, а остали утекоше преко мора и позатвараше се у тврду кулу, што је била, на грлу залијева. За њима очистише се и Ђеновези. 'То је било једанаест година прпје Косова. Али, гле чуда! Сигисмунд мађарски дође и ослободи своје непријатеље племиће и још страховито кавни пучане; погуби им све главаре! По тада, се замијеси квасац мржње између племства и народа, што и данас траје. Након тога Шибеник је још био свој за тридесет година, али дође крај и томе 12-ог јула 1412-те. Тога дана Млечић уве Шибеник, пошто га, је двадесет мјесеци рушио с мора. А не узе га ни тада јуначки, јер нешто глад, нешто издајничка рука племићка, предаде Ускоке талијанским отимачима...

Као што читалац може сам да види из овог навода, Матавуљ, и онако добар говорџија, беше тога,