Naši novi gradovi na jugu

36 КОСТА Н. КОСТИЋ

Марков Прилеп био је близу данашњега, где је сада село Варош под Марковим Кулама. То се село раније звало Паланка Краљевина Марка. Око тог села, које данас има на двеста кућа, виде се многе развалине. Народ зна да је ту некада била велика варош, која је имала само цркава седамдесет и седам! Нарол чак зна да је ту некада био Марков Прилеп, па се у народним песмама Марко Краљевић, поред опште гознатог „од Прилипа Марка,“ зове и „Марко од Вароша. Вероватно је то пресељавање извршено у 15. или 16. веку, јер Евлија Челебија разликује Прилеп свога времена (данашњи) од средњевековног.

Спомени Прилепа су чешћи тек од 17. века. 1600. год. помиње се митрополит „Пелагонији (Битољу) и Прилепу, кир Стефан.“ 1635. год. наводи се у Прилепу некакав Али-ага. Турски географ Хаџи-Калфа зове Прилеп: Пирлипа, Перлип и зна да се налази на кршевитом, голом брегу. А савременик Хаџи-Калфин, Евлија Челебија, пружа нам читав мали опис Прилепа 17. века. Тај мали а интересантан опис показује да је Челебија био не само у Прилепу него и у његовој тврђави, данашњим Марковим Кулама, које су онда још имале турску посаду. Гврђава је прилепска, вели Евлија, далеко од вароши; на голом је и каменитом узвишењу, шестоугаона облика, јака, висока и тешко приступачна, има диздара, три куће и хамбаре пуне проса. Варош је богата, има десет махала, хиљаду камених кућа, опкољених пространим баштама, има памија, медреса, текија, школа, двеста дућана, један хан, један хамам. Становништво израђује играчке и ножеве. Варош је под здравим поднебљем, те се на улици среће здрав и леп свет. По околним виноградима и брдима има згодних ловачких места, те се становници баве и ловом. Варош је насељена муслиманима и хришћанима. Сви су хришћани Срби п Бугари.

Евлија Челебија у својим путописима не разликује много поједине народности, а нарочито се збу-