Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 37

њује кад има да води разлику између Срба и Бугара. Отуда он у једном српском граду Прилепу налази поред Турака чак и — Бугаре, као што помиње Бугаре и у оним градовима гле их никада није било нити се за њих ч"'ло (на пр. у западним српским крајевима, око Смедерева, МЕ Врли (Босна), Новом Пазару и тако даље).

И по онакву Челебијину опису отет можемо мислити да варош није била ни мала ни сиромашна. Имала је приличну чаршију од 200 дућана. У тој мирној и тихој вароши, чије су куће биле потонуле у зеленило пространих вртова, становништво је имало и то задовољство да се бави ловом по околини. Изгледа да је у 17. веку у прилепском крају било доста шахинџија и доганџија (старо-српеких соколара), који су султану давали годишње уговорени број младих соколова, обучених за лов. 1635. тод. у Прилепу станује „Али-ага, доганжи баша“, а сваки доганпи-баша надгледао је соколаре у својој области.

Какав је Прилеп изгледао у 18. веку не можемо знати, јер за сада немамо никаквих спомена или путописних бележака. Али, како се Прилеп одмах у почетку 19. века јавља као прилична трговачка варош, то се може мислити да он није био безначајна варош ни у 18. веку. Анри Пуквиљ, брат познатог француског консула и путописца Пуквиља, прошао је кроз Прилеп 1807. год. и о њему забележио ово. Прилеп, (Ргејере) има 1000—1110 муслиманских и хришћанских кућа. Води знатну трговину житом, вуном и стоком (овцама). Прилепски вашар је један од најзнатнијих у „Румелији“. Држи се годишње једанпут, почиње 30. априла и траје 25 дана. На вашар долазе многи трговци из далека, а доноси се разна роба са стране: продаје се стока, вуна, коже, фочанско оружје, руске поставе, индијске тканине, јеменска кафа, мисирски пиринач, пачак и лавовске и пантерске коже из Африке и робље из Дарфура. Прилеп је, дакле, већ почетком 19. века, изашао на велики глас са својим вашарем. До 1850.