Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 45

околно брдо. У Охриду столује од битољског паше зависан „паша од два туга“. Охрид стоји у вези са Драчем преко Елбасана, а тим путем саобраћа МаЋедонија са Албанијом. Има 4—5.000 становника, и готово сви се људи занимају пренашањем еспапа који се уносе у Маћедонију или се из ње износе. Да је Охрид у 18. веку био богата варош донекле доказује и ова занимљива одлука Охриђана, записана у митрополијском Кодексу средином 18. века. Охриђани се, на име, заричу и потписују да неће давати својим женама да носе и даље: ћитајке, бунде од самура, тепелуке окићене жутицама, драго камење, златне везове; да се о свадбама неће терати луксуз, а ко би против ове одлуке погрешио, имао је бити кажњен.

Охрид се подигао нарочито у средини 19. века. А. Пуквиљ (1807.) набраја у њему на 1300 домова (600 турских), 6 џамија, 3 цркве, велики број амама. На Охридском и Преспанском Језеру и тада су хватане велике количине рибе за извоз. На јужној обали Охридског Језера и на обалама Дрима при његову изласку из језера биле су подигнуте куле за војнике који наплаћују таксу за риболов. Ами Буе рачуна у Охриду на 6000 становника, Ј. Милер (1838) и Фр. Јукић (1861.) 8000. Буе пружа и доста опширан опис Охрида. Становништво је у граду понајвише хришћанско, Арнаута и Турака има мало. На улицама се примећује.велика мешавина разног одела. Нарочитог трга нема, него једна или две улице са 250 дућана. Охрид је велики рибарски трг, јер се ту продаје сува и усољена риба за оне крајеве Маћедоније и Албаније, где је морска риба скупља. Охрид има сахатну кулу. Источно варошко „предграђе има дуге улице. Све улице нису калдрми- _ сане. Изнад вароши је стари градић, који има изглед развалине. дебелих зидова са мазгалама и кулама.

Трговински и индустријски живот Охрида у средини 19, века лепо је представио аустријски консул Ј. Хан. Он истиче да су тада, нарочито после