Naši novi gradovi na jugu

46 КОСТА Н. КОСТИЋ

· Кримске Војне, у Охриду цветали кожарски (табачки) и ћурчијски занати. 1803. год. у Охриду је било 150 кућа које су кожама трговале и прерабивале их. У кожарству се тада Охрид надметао са Коступом и Јањином, а преко ова три града Лајпциг је снабдевао скупоценим кожама цело Балканско Полуострво. Охриђани су по те коже ишли сами у Лајпциг. Доносили су их сирове, све по сто комада у свежњевима, па су их на дому израђивали, и после продавали у Цариграду и Узунџеву (главном вашарском месту Бачканског Полуострва, код Једрена). Сем тога Охриђани су слали у Лајпциг неизрађене коже од куна из Маћедоније и Албаније. Из Лајпцига Охриђани су извозили још и разне тканине и другу вунену и памучну робу. Сем Лајпцига Охрид је тада стајао у трговинским везама са Бечом и Трстом. Из Трста се снабдевао колонијалном робом. Сви су ти трговински односи вршени преко Драча. Трговина пак са Битољем, Солуном и Цариградом тада је била незнатна.

Најпространије описе Охрида пред крај 19. века дали су, готово истовремено, (1892.) г. Бранислав Ђ. Нушић и (1891. Васил Кнчев, који се крије под знаком „а. Кичев у својим белешкама пружа доста добар: географски материјал за познавање јужних српских земаља, којима је путовао. По Кнчеву Охрид је при крају 19. века имао 2409 кућа са 11900 сгановника [5408 муслимена а остало хришћани). Охрид му је с поља леп, али кад се уђе унутра, наиђе се по тесним и кривим улицама на „класичну нечистоту“, коју само киша спере и однесе у језеро. Старо славно кожарство пветало је све до српскотурских ратова 1876-:8 Из целе Маћедоније, Старе Србије, Албаније, Босне и Херцеговине у Охрид су доношене сирове коже од дивљачи, прерађиване у 20—30 табакана са 1500 радника, па се после разносиле по целом Балканском Попуострву, и даље чак у Аустрију, Малу Азију и Египат. Од те негдашње индустрије 1891. беху преостале само две куће са сто радника. Трговина је незнатна и опала